Piše: Vladan Dinić
Crnogorski premijer, u 01.41 posle ponoći, 21. maja 2006. godine proglasio nezavisnu Crnu Goru
Ono što Nikola Pašić, veliki borac za samostalnu Srbiju, nije uspeo 1918. godine, uspeo je Milo Đukanović, tada “samo” premijer republičke Vlade u Podgorici (21. maja 2006.) posle referenduma u Crnoj Gori za izlazak “drugog oka u glavi” iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore – čestitajući Srbiji nezavisnost!
Takoće, u utorak, 21. maja 2024. nezavisna Crna Gora i samostalna Srbija proslaviti i – punoletnost!
Saveznici, pre svega Englezi, nisu prvi put izdali Srbiju 1945, nego još 1918. godine, beskompromisno joj nametajući (nepovoljno za Srbiju) ujedinjenje sa Slovencima i Hrvatima.
I, na kraju veliki borac za Srbiju, Nikola Pašić, ostao usamljen i – poražen
Britanski interes u formiranju jugoslovenske države u kojoj će „civilizovaniji Hrvati i Slovenci uskoro preuzeti vođstvo pred “primitivnijim srpskim saplemenicima“, bio je što će ona (Jugoslavija) umesto Austro-Ugarske koja je postala „vazal Nemačke“ – biti brana nemačkom prodoru na istok, a neće biti pod uticajem Rusije?!
U Švajcarsku je poslat general Smats na tajne pregovore sa austrougarskim poverenikom… General Smats je imao da predloži da se Srbiji ponudi Bosna, Hercegovina i Dalmacija ako bi se priključila Habzburškoj monarhiji.
Pri tome bi ona zadržala svoju dinastiju po modelu Bavarske u Nemačkoj carevini, ali…
*****
Bio sam u Podgorici, nedelju dana pre glasanja na Referenduma o osamostaljivanju Crne Gore. Stanje je bilo, činilo se, napeto; moji stari poznanici i prijatelji, Milo Đukanović i sad počivši Miodrag Miško Vuković „kukali su na nametnuti im nepravedni zahtev EU – da „ako žele samostalnost, građani moraju da sa najmanje 55 odsto glasova to – potvrde“.
I gle čuda, za odlazak iz SCG – glasalo je 55, 6 odsto građana Crne Gore…
Uostalom, da se sad ne prisećam, evo šta sam javio u nedelju pred zoru za “Svedok” (Broj 513, 23. maj 2006.):
U nedelju (21. maja 2006.) u 21 čas zaključena su biračka, pardon referendumska mesta, a već pola sata kasnije CeSID i CEMI saopštili su preliminarne rezultate (pretpostavke) da je za nezavisnu Crnu Goru glasalo 56,4 odsto izašlih.
To je bio signal da “suverenisti” izađu na ulice Podgorice i drugih mesta i, uz pesmu i pucnjavu, slave.
Onda se oglasio lider “unionista” Predrag Bulatović, saopštavajući druge podatke, pa i František Lipka, bez podataka, koje je najavio za sutradan, pa opet CeSID da je 55,3 odsto za nezavisnost, uz ogradu da greška može da bude 0,4 odsto (taman da padne ispod obaveznih 55)…
I, onda je nastupilo zatišje…
Sve do 01.41 sati kada se suverenistima u centru Podgorice obratio crnogorski premijer i lider pokreta za nezavisnu Crnu Goru Milo Đukanović:
– Dozvolite mi da se na ovaj način obratim Vama i uvaženim predstavnicima medija i saopštim da je večeras odlukom građana Crne Gore obnovljena nezavisnost! Želim svima Vama da zahavalim na strpljenju da sačekate konačno prebrojavanje glasova, jer kao ozbiljni ljudi nismo želeli da hitamo sa procentima. Prebrojali smo 99 odsto glasova, ostalo je još nekoliko mesnih zajednica u Podgorici, ali to nikako ne može da ugrozi rezultat. Na bazi tih glasova ima 55,6 procenata za obnovu nezavisne države. U aposlutnim iznosima to znači da smo u odnosu na konkurentski blok osvojili oko 45.000 glasova više. Dakle, želim pre svega svim građanima Crne Gore da čestitam državu, ovo je svakako najznačajniji dan u novijoj istoriji CG.
– Želim da se zahvalim – dodao je Đukanović – pre svega onima koji su verovali u potrebu obnavljanja državnosti Crne Gore i koji su dali veliki doprinos ovom sjajnom rezultatu. Takođe, da se zahvalim ukupnoj crnogorskoj demokratskoj javnosti, dakle i onima koji ovoga puta nisu glasali za nezavisnost, ali su učešćem na referendumu pomogli da ovaj, najznačajniji dan u novijoj istoriji Crne Gore, bude realizovan po najvišim demokratskim standardima, čime je Crna Gora sebe pred Evropom predstavila kao demokratski i politički zrelo društvo. Dakle, bili smo u stanju da udovoljimo oštrom zahtevu Evropske unije i da ga premašimo, zbog toga mogu da kažem da je naš rezultat – sjajan.
– Imamo državu, siguran sam da nikada više nećemo dozvoliti da ona do|e u pitanje. Želim da odavde, u ime tima ljudi s kojim sam sarađivao i radio na sticanju neophodnih procenata za sticanje nezavisnosti, da čestitam građanima Crne Gore državu, sa uverenjem da ćemo znati da ponesemo teret odgovornosti za svoju državu i njenu evropsku budućnost. Takođe, želim da ponovim da je naša nezavisnost u interesu naše evropske budućnosti, da ne nanosi štetu bilo kome.
Želim da čestitam nezavisnost državi Srbiji, da izrazim uverenje da će i država Srbija ubrzano u evropske integracije i da će doprineti regionalnoj stabilnosti.
– Pozivam sve građane da dostojanstveno proslavimo našu veliku pobedu, 88 godina smo čekali ovaj dan, da to uradimo tako da ne ostavimo nikome prostor za osećaj potištenosti, osećaj gubitnika, jer u nezavisnoj državi Crnoj Gori ne sme i neće biti gubitnika.
ZAHVALNOST EVROPI I MEDIJIMA
– Želeo bih da se zahvalim EU, koja je pomogla da se ovaj proces u CG održi onako kako smo svi želeli, da ovaj rezultat stekne demokratski ligitimitet i da nam pomogne u budućim koracima ka integracijama u EU. Želim da se zahvalim svim predstavnicima medija, koji su nam pomogli da istina o jednom pravednom delu, delu koje eliminiše posledice nečega što nam se dogodilo pre skoro čitav vek, da to prenesu širom sveta i da se sazna da je Crna Gora nova nezavisna država i nova članica UN – rekao je Milo Đukanović.
Afera
