Portal Afera, eksluzivno, saznaje da u Srbiji zvanično nema izbeglica iz Ukrajine, ali da je određeni broj državljana te zemlje, njih oko 300 ušlo u zemlju, u tranzitu kroz Srbiju, i da većina nije zainteresovana da ostane.
Reč je, navode naši izvori, o žiteljima Ukrajine koji imaju svoje nekretnine na crnogorskom, albanskom i hrvatskom primorju. Saznajemo da su se neki uputili ka naselju Vičići kod Bara, gde imaju svoje kuće, koje su godinama zvrjale prazne. Neki od izbeglih iz Ukrajine su privremeni smeštaj pronašli kod rodbine i prijatelja. Nekoliko Ukrajinaca trenutno boravi i u Nišu. Portal Afera, u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, saznaje da Srbija ima smeštajne kapacitete u koje odmah mogu da prime ukrajinske izbeglice, ali da za sada nije bilo takvih zahteva. Ukoliko bi ukrajinske izbeglice odlučile da se zadržavaju u Srbiji svih 18 prihvatnih centara Komesarijata za izbeglice u Srbiji, spremni su da prime nove stanare.Reč je, pre svega, o adaptiranim objektima.
Ukrajinske izbeglice, kako saznajemo, ne bi bile smeštene u onim prihvatnim centrima gde su migranti iz drugih zemalja. „Ukoliko ih bude, reagovaćemo istog trenutka, kao što je to bilo i u ranijim kriznim situacijama, u skladu sa Planom reagovanja i zaključima Vlade Srbije”, navedeno je u odgovoru Komesarijata Tanjugu, na pitanje da li su izbeglice iz Ukrajine stigle u Srbiju i u kom broju, te ima li Srbija kapaciteta da odgovori na priliv izbeglica iz Ukrajine.
Ukoliko bi sada, izbeglice koje inače dolaze zatražile smeštaj, vrlo verovatno bile smeštene u nekih od centara za azil na jugu zemlje, koji su sada poluprazni. U Vranju je, na primer, centar za izbeglice obnovljen i u njemu ima 250 mesta.Sredinom juna prošle godine Vlada Srbije je donela odluku da pored pet postojećih centara za azil, otvori još dva: u Obrenovcu i Vranju. Srbija je na balkanskoj migrantskoj ruti od 2015. godine.Tada su otvoreni prihvatni centri, uglavnom za migrante iz bliskoistočnih zemalja, koji su prolazili kroz zemlju i privremeno boravili u njima. Posle osam dana rata svakodnevno raste broj izbeglih Ukrajinaca.
– Procena međunarodnog Crvenog krsta je da će biti negde od pet do šest miliona izbeglih ljudi – bilo interno izbeglih bilo izbeglih van granica Ukrajine. Otprilike 18 miliona ljudi u Ukrajini ugroženo je ovim borbenim dejstvima i za prva dva miliona ljudi će biti obezbeđeno, koji će biti raseljeni, negde oko sto miliona švajcarskih franaka pomoći – navodi predsednik Crvenog krsta Srbije prof. dr Dragan Radovanović. Crveni krst Srbije otvorio je namenski račun za pomoć građanima U
Sada nakon ruske invazije na Ukrajinu može da dođe određen broj izbeglica koji imaju neke veze sa Srbijom, porodične, poslovne, prijateljske. “Ako su dolazili u Srbiju 2014. i 2015. kada je postojao konflikt samo na jednom delu teritorije, potpuno je očekivano da će se i neki drugi ljudi sada pojaviti”, kaže za Radio Slobodna Evropa, Nikola Kovačević, pravnik koji zastupa tražioce azila u Srbiji. On, međutim, ne predviđa više od nekoliko stotina ljudi u narednih šest meseci i godinu dana. Prema njegovim saznanjima od 2014. godine je bilo oko 30 državljana Ukrajine koji su aplicirali za azil u Srbiji, a srpske vlasti su te zahteve odobrile.Ukrajinci koji beže od rata sa Rusijom počeli su da pristižu u susedne zemlje centralne Evrope. Jedan broj njih je stigao i u Mađarsku i Rumuniju, susedne zemlje Srbije. “Većina Ukrajinaca će težiti da ostane u nekoj članici Evropske unije. Kada ih Poljaci puste da uđu, kada ih Mađari puste da uđu, oni imaju otvoren put ka drugim zemljama kao što je Nemačka i druge razvijenije zemlje EU”, navodi Kovačević.
Kao manjina, Ukrajinci su zvanično priznata zajednica u Srbiji i broje oko pet hiljada, prema podacima popisa stanovništva 2011. godine. Uglavnom žive na severu zemlje, u pokrajini Vojvodina. Srbi su, piše u kapitalnom delu, trilogiji „Srbija zemlja izbeglica“, autor Dobrica Vulović, komesar za izbeglice devedesetih godina prošlog veka, tokom seoba u doba Arsenija Črnojevića, naselili delove Ukrajine i Rusije. Prema istraživanju ukrajinskog istoričara Jevgenija Poščenka, i danas u Ukrajini postoje toponimi koji govore o boravku Srba na toj teritoriji. Autor dokazuje svoju tezu o naseljavanju Srba u Ukrajini na osnovu velikog broja prezimena koja se završavaju na „ić“. Od velikog broja naroda, koji su tada zbog istorijskih okolnosti izbegli u Ukrajinu, jedino se Srbi nisu održali. Izvršena je njihova totalna asimilacija. U istorijskim arhivima Ukrajine čuvaju se primerci listova Nova Serbija i Slavenoserbija, piše Dobrica Vulović, autor trilogije „Srbija zemlja izbeglica.“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je danas ukrajinskom ambasadoru u Beogradu Oleksandru Aleksandroviču da je Srbija spremna da pruži humanitarnu pomoć ugroženom stanovništvu Ukrajine i da prihvati izbeglice iz te zemlje. Vučić je „izrazio spremnost za prihvat izbeglih civila, kojima je ponudio najbolje moguće uslove i hotelski smeštaj, kao i sva prava na boravišne i radne dozvole, u skladu sa pravilima zemalja Evropske unije, čak i na višem nivou”, saopštila je pres služba predsednika Srbije. U saopštenju se dodaje da je Vučić upoznao ambasadora Aleksandroviča sa stavovima Vlade Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost ponovivši da je Srbija „opredeljena za poštovanje normi međunarodnog javnog prava, što podrazumeva i uvažavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i drugih međunarodno priznatih država”.
Piše: Milorad Komrakov
