Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je 19.februara 2022. godine u Merošini, na jugu naše države, gde je ova partija započela svoju predizbornu aktivnost:
– Onima koji se danas, koji se dobro sećaju 1999. godine, poručuju da se nikad ne zna da li hoćemo u NATO ja im poručujem da neće narod Srbije u NATO, narod Srbije voli svoju vojnu neutralnost i svoju vojsku, narod Srbije hoće da sami čuvamo svoje nebo, hoće da imamo snažnu vojsku“.Predsednik je najavio predstavljanje novih naoružanja, nekih od najjačih na svetu i istakao da Srbija nikada neće biti lak plen.
Pre sedam dana, u Aranđelovcu, Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin poručio je da, „dok Aleksandar Vučić vodi Srbiju i dok je Pokret socijalista deo vladajuće većine, Srbija nikad neće ući u NATO.“Na osnivanju odbora PS i predizbornom skupu u tom gradu, Vulin je kazao:
„Srbija kao i mnogo puta do sada odlučuje hoće li da služi strancima ili da o svojoj budućnosti odlučuje sama. Hoćemo li da prestanemo sa politikom samostalne, uspravne, nezavisne Srbije i da se vratimo tamo gde nas je petooktobarski ološ gurnuo, u doba pljačkaške privatizacije, u doba služenja strancima, u doba napuštanja Srba gde god da žive, odgovor je na nama. Hoćemo li u NATO ili vojnu neutralnost. Dok Aleksandar Vučić vodi Srbiju, dok je Pokret socijalista deo vladajuće većine, nikada Srbija neće ući u NATO pakt, nikada. I nikada srpski vojnik neće činiti drugima zlo koje je činjeno nama. Nedam srpskog vojnika da mu komanduju stranci. Zbog naše dece vredi imati samostalnu državu“. Vulin je još jednom podvukao da Pokret socijalista nikada neće menjati stranu i biti sa, kako kaže, petooktobarskim ološem koji bi da Srbiju gurne u NATO.
„Ništa ne može da nas natera da postanemo deo onih koji bi uz NATO pakt, nikada uz pobegulje kao što je Ponoš i uz NATO pakt, nikada“, poručio je Vulin, na predizbornom skupu svoje partije u Aranđelovcu 12.02. 2022. godine.
Pozicija vojne neutralnosti, uz saradnju sa NATO-om kroz program Partnerstvo za mir, i održavanje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, za Srbiju je u ovom trenutku najbolja opcija i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta. Odluku o vojnoj neutralnosti Skupština Srbije donela je decembra 2007. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, većinom poslanika.Usvojena Rezolucija odnosila se na Kosovo, a jedan njen član utvrdio je vojnu neutralnost na sledeći način:
„Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO ’konačan organ’ vlasti u ’nezavisnom Kosovu’, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju”.
U međuvremenu, sve zemlje u okruženju postale su članice ili su na putu da budu deo NATO saveza. Prema ranijim istraživanjima, većina građana Srbije protivi se tom pravcu. U dobrom delu javnosti postoji animozitet prema samom NATO-u zbog onoga što u odluci o vojnoj neutralnosti navodi skupštinska rezolucija, dvoipomesečne NATO agresije na SRJ 1999. godine. Zagovornici članstva Srbije u NATO kao najvažniji agrument u prilog pristupanju Alijansi navode da bi Srbija time obezbedila mir i vodeću ulogu u bezbednosnom smislu na Balkanu. Kao ništa manje značajni podvlače se ekonomski benefiti – sredstva za razvoj sopstvene vojne industrije, percepcija investitora da je zemlja sigurno mesto za ulaganje, dok privreda dobija mogućnost da sklapa poslovne aranžmane kojima države koje nisu članice kluba nemaju pristup. Članstvo znači i dodatno opterećenje za ekonomiju, pre svega u povećanju dela budžeta koji se troši za modernizaciju oružanih snaga.
Ali, džaba svi ti „argumenti“!
Još od 2000. godine i lažne „žute revolucije“ NATO vršlja po Srbiji, uništava našu odbrambenu moć, raspušta vojsku i komandni kadar, topi naše oružje i vojnu opremu, postavlja svoje ljude na svim pozicijama: u medijima, među javnim ličnostima i analitičarima, među političarima iz vlasti i iz opozicije, finansira i instalira svoje „nevladine“ organizacije, piše, 2015. godine, u autorskom tekstu Boban Gajić iz Srpskog kulturnog kluba, na sajtu “Srpski“, čiji zanimljiv tekst „iguglah“ na internetu. Autor navodi da je NATO godinama radio ispod žita, ali je trenutak u kojem živimo preloman za promenu međunarodnih odnosa i slom američke hegemonije i diktature nad čitavim svetom.U tom i takvom trenutku, Srbija stoji u centru interesovanja NATO pakta, kao jedina zemlja na Balkanu koja još uvek nije postala deo plana „Anakonda“, a kojim NATO pakt već čitavu deceniju okružuje Rusiju svojim bazama i raketnim štitovima. Iako je sve spremno za završni čin ove tragedije u režiji NATO alijanse, kojom bi Srbija trebalo da se ekonomski slomi i natera da na silu uđe u NATO pakt, još uvek postoji jedna prepreka. Postoji jedan isti narod koji pamti „milosrdne“ bombe i koji trpi posledice razaranja cele zemlje i genocid koji i dan danas traje od posledica uranijumskih bombi i radioaktivne prašine.
Srbija neće prestati da traži odgovornost, Srbija neće prestati da se seća ni ubica, ni žrtava. Dvadeset tri godine je premalo da zaboravimo kakvo nam je zlo učinjeno i da za to zlo niko nikada nije odgovarao. A ni dvesta godina neće biti dovoljno da zaboravimo naše žrtve, naše pobijene i da prestanemo da ih se sećamo.
U Beogradu 19.02.2022. Milorad Komrakov, novinar
