Zbog šikaniranja Dodikovih ministara, kompanije iz Srbije pripremaju međunarodnu arbitražu u Vašingtonu. To je još jedno mešetarenje državnih organa Republike Srpske koje će iz svog džepa platiti građani.
Više od tri godine traje teror Ministarstva finansija Republike Srpske i Zore Vidović nad privatnim priređivačima igara na sreću iz Srbije, kroz neverovatne pritiske, pretnje i neviđeni diskriminatorni tretman koji trpe kompanije iz, barem bi tako trebalo biti, bratske zemlje. Za to vreme, ministarka se redovno hvali tobože rekordnim prihodima od novog Zakona o igrama na sreću, ali isto tako redovno zaboravlja da navede otužnu tržišnu realnost u ovom i drugim privrednim sektorima u RS. Uostalom, sledeće činjenice rečito govore same za sebe:
1. Novi Zakon o igrama na sreću (2019), umesto toliko željenog reda, doveo je do najvećeg crnog tržišta i maloletničkog klađenja u istoriji Republike Srpske. Elektronska video lutrija (EVL), preduzeće u većinskom vlasništvu Lutrije Republike Srpske, već godinama koristi svoj privilegovani položaj kod vlasti da protivno Ustavu i zakonima RS, na štetu legalnih i licenciranih privatnih priređivača, širi mrežu svojih terminala nesmetano širi svuda, čak i pored škola, poslastičarnica, kafića i drugih mesta gde se okupljaju đaci osnovnih i srednjih škola. Za to vreme, licencirani i sa zakonom usklađeni privatni priređivači na meti su povećanih poreskih opterećenja i do 300%, neosnovanih inspekcijskih kazni i šikaniranja. Povećani troskovi lečenja maloletnika od bolesti zavisnosti, zbog zakona koji je de fakto legalizovao maloletničko kockanje, već sada višestruko nadmašuju bilo kakve pozitivne efekte novog zakona, čak i kad bi ih bilo – šteta koju je on već sada proizveo je razarajuća i sa generacijskim društvenim efektima.
2. Lutrija Republike Srpske je u stanju bankrota, u koji je gurnuta kao deo koruptivne šeme gde se profit izvlači preko privatne firme EVL, koja je u posao ušla nakon nezapamćenog pravnog nasilja i tendera iz 2019. koji je i danas predmet podsmeha najšire javnosti regiona. Pisan po meri jedne strane kompanije i sa neverovatnim uslovima učepća, on je, kao takav, oboren od strane Ustavnog suda i više sudskih presuda u samoj RS, ali Ministarstvo finansija već dve godine odbija da ih izvrši – štaviše, iste, oborene uredbe, vraća na snagu! Da stvari budu još gore, minus koji Lutrija iz godine u godinu generiše kako bi se ova šema „održavala na površini“ višestruko nadmašuje i najoptimističnije povećanje prihoda Uprave za igre na sreću. Da ne govorimo o astronomskim kamatama na kredite koje ovi magovi javnih finansija podigli kako bi minuse pokrili, ali i o izgubljenoj dobiti, koja se faktički nalazi u rukama dotičnih članova lobi grupe, iza koje stoji izvesni Adnan Š.
3. Firma o kojoj ministarka Vidović mesecima govori u kontekstu povezivanja na informacioni sistem Ministarstva (RAS) i ostvarivanja navodno većeg nadzora nad priređivačima, jeste čuveni Prointer, koji radi u korist sina poznatog politicara sa drugim stanom u Sankt Petersburgu. Verovatno je zato ista firma dobila posao na čak 10 godina, bez ikakve obaveze posedovanja međunarodnog sertifikata za obavljanje tog osetljivog i složenog posla. Ovakvo netransparentno uvođenje „trećeg lica“ i nedozvoljene prakse dvostrukog oporezivanja u sektoru igara na sreću poreske obveznike u RS koštaće preko 6 miliona KM, čak 20 puta više nego u susednoj Crnoj Gori ili duplo više nego slični troškovi u Srbiji. O čijem trošku zna se, ali ne i zarad čijih interesa.
4. U svojim javnim nastupima, ministarska Vidović sada već tradicionalno pokušava da izmanipuliše gledaoce i okrene ih protiv privrednika u domaćoj industriji igara na sreću. Ona je proizvoljno i bez ikakvih dokaza prikazala legalne priređivače kao da 90% njih potiče iz sive zone, ne žele uređeno tržište i navodno godinama izbegavaju obaveze prema državi. Istina je, sada već tradicionalno, na potpuno suprotnoj strani od onoga što tvrdi ministarka Vidović – najeminentnije udruženje priređivača u RS okuplja isključivo legalne priređivače, kojih je 90% na celom tržištu i koji uredno izmiruju sve obaveze prema državi i zaposlenima. Ali, svaki put kada iznosi neistine, realnost je demantuje – samo nekoliko dana posle još jednog medijskog nastupa u kome je iznela niz neistina, još jedna u nizu presuda Ustavnog suda ustanovila da je ministarka nezakonito nametnula cene za tehničke preglede aparata za igre na sreću i tako prekoraičila zakonska ovlašćenja. Treba napomenuti da su upravo legalni privatni priređivači ti koji su pokrenuli više od 20 ustavnih inicijativa, sa ciljem da se u ovu oblast poslovanja uvede potpuna ustavnost i zakonitost.
5. Borba svim legalnim sredstvima – domaćim i međunarodnim – jedina je preostala opcija za privatne priređivače iz Srbije koji posluju u RS. Pogođene kompanije pripremaju spor pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID), čije je pokretanje do sada odlagano kao znak dobre volje i usled pandemije korona virusa, budući da će se više od 40 miliona evra naplatiti od svih građana RS. Kako stoje stvari, ovo su činjenice o kojima će se vinovnici najvećeg pravnog nasilja u poslednjih nekoliko decenija vrlo brzo izjašnjavati pred najvećim sudom sveta za rešavanje ove vrste sporova, a ceh će, po svoj prilici, ponovo plaćati građani.
S obzirom da je pravno situacija čista kao suza, ostaje da se vidi koliko će još vremena proći pre nego što u Banjaluci preovlada zdrav razum. Šanse za to sve su manje – privatne kompanije iz Srbije koje uprkos neverovatnim pritiscima nekako opstaju na tržištu u RS, u preko 20 navrata obraćali su se predstavnicima Ministarstva finansija RS kako dopisima, tako i pozivima na sastanak i inicijativima za mirno i prijateljsko razrešenje novonastale situacije, ali su nailazile na zid ćutanja. Na taj način isplata milionskih odšteta privatnim kompanijama čini se neizbežnim. One će morati da budu namirene iz džepova poreskih obveznika – talaca mešetarskog lobija.
E. A.
Foto: Yt
