Piše: Vladan Dinić
I danas, decenijama posle sahrane Josipa Broza Tita (do sahrane kraljice Elizabete najimpozantnijeg ispraćaja nekog političara na svetu!) i dalje se raspredaju brojne teorije o njegovom životu i smrti. Jedna od tih, navodno nerazrešenih i nerazjašnjenih misterija je i – zašto na grobnici, u Kući cveća, nema petokrake, simbola pod kojim je ratovao i vladao godinama?!
Najverovatnije (da li i najlogičnije?) objašnjenje leži u činjenici da je inžinjer Dragomir Gavrilović, projektant mauzoleja, bio impresioniran jednostavnim nadgrobnim pločama u Engleskoj?! Tamo je video, o čemu je govorio – kako čak i velikom Williamu Shakespeareu (Viljemu Šekspiru) na nadgrobnom spomeniku samo pišu, uz ime i prezime – godine rođenja i smrti! Pa je tako i Josipu Brozu Titu stavio natpis u takvom stilu.
Drugu teoriju ispričao mi je za nedeljnik “Svedok” Joška Broz, Titov unuk, a tu priču potvrdio je i za portal net.hr:
“Slučajno!! Zato što greškom prilikom sahrane, kada je pravljena prva varijanta, nije stavljena cela ploča! Nego je bila urađena iz dva dela kao kutija presečena na pola. A posle nije mogla da se stavi petokraka jer bi stajala na sredini sastava ploča i bila bi ukrivo napravljena. Posle toga se na onoj gromadi koja je stavljena, potpuno zaboravilo na to.”
Treća, znatno zabavnija i najmanje verovatna teza tvrdi da je Tito bio tajni vernik.
U svojoj knjizi “Čudesni život Josipa Broza Tita” književnik Žarko Petan tvrdi da je Tito pre smrti zatražio u ljubljanskoj bolnici 1980. sveštenika.
“Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru”, piše Petan, “u februaru 1980. poželeo je da porazgovara sa sveštenikom ?! Crkva je zadatak poverila svešteniku Frančeku Križniku (rođenom 17. jula 1944.), tada poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik se uputio na poziv u Klinički centar, ali služba Titovog obezbeđenja nije mu dozvolila prolaz do bolničke postelje Josipa Broza…
Ali, kad je Josip Broz Tito ponovio zahtev, poslali su po sveštenika, koji je otišao u bolnicu i dugo razgovarao s Josipom Brozom.
Uskoro, u martu, sveštenik Franček Križnik otišao je na studijsko putovanje u Nemačku, gde je 28. marta poginuo u nejasnim okolnostima, pod točkovima kamiona kod Diseldorfa. Očito da je, tvrdi Žarko Petan, neugodnu priču o tom sastanku Tita i sveštenika bezbedonosne strukture KOS-a želele da zataškaju”, zaključio je Petan, kako ga je preneo Večernji list.
“Mesec – dva od izlaska moje prve knjige o Titu ‘Veseli diktator’, na leto 1994. godine, našao sam u pošti anonimnu pošiljku pod naslovom Dopuna knjizi ‘Veseli diktator’. Odnosila se na pomenuti događaj sa svešenikom u Kliničkom centru… Istina, nisam do danas našao nijedan dokaz, ali sam se domogao informacije da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga u Sloveniji progonili, a oko Diseldorfa, na ravnom putu, automobilom je udario u kamion?!”
Iapk, iako Petan iskreno priznaje da čvrstih dokaza nema, niz detalja iz biografije Broza poklapaju se sa njegovim otkrićem i doprinose mišljenju pojačavanja misterije – da je Tito bio mistik, i sklon hrišćanskom verovanju?!
Da je Tito bio pritajeni vernik i hrišćanski vernik, prisećali su se, naknadno, i neki drugi ljudi…Jedan od njih bio je i Đilas…
Vraćajući se sa sahrane Kidriču, “Plavim vozom” u Beograd, Đilas je podsmešljivo dotakao temu zagrobnog života!
Tito ga je oštro prekinuo: “Ne govorite o tome! Ko zna što je to!?”
A kad su kremirali Kardeljevo telo, Tito je komentarisao da je trebalo da ga sahrane na stari hrišćanski način!
Zna se da je Tito u Zagrebu 1945. pozvao katoličke biskupe na razgovor, ne bi li od njih izmamio distanciranje od Stepinca. Na svojstveno lukav način dao im je do znanje da je i on “katolik i Hrvat”. A to je ponovio, navodno, dva dana posle i na tajnom sastanku sa samim Stepincem.
Iz svoje rane mladosti Tito je rado pričao kako ga je kao ministranta pljusnuo župnik jer mu nije spretno i brzo pomogao da obuče misnu halju. “Tako sam postao ateist”, objašnjavao je.
Naravno, najveća zagonetka oko toga je to što na njegovom grobu u Kući cveća nema petokrake, prvog simbola komunističke ideologije koji su jugokomunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojim su poginuli mnogi partizani, a posle rata članovi partije s njom sahranivani…
