Piše: Tomo Lovreković
Iz vizure CIA medija i megafona agentura, u njihovoj šarenoj prizmi, Vučiću i SNS-u se bliži kraj, a reformske i demokratske (čitaj: podobne i kvislinške snage) nisu bile nikada jače.
Ako izumemo ove vlažne snove, a okrenemo se isključivo realnosti, stvari stoje poprilično jasno – poverenje u predsednika Srbije možda je i na istorijskom maksimumu, u parlamentu sasvim pristojan broj stolica duži i SPS, a da cenzus nije srozan na neprirodnih tri posto, većina pulena tih megafona ne bi moglo dalje od vrata srpske skupštine.
Međutim, kao i u svakom izbornom ciklusu, gotovo su izvesna iznenađenja koja će pokvariti posao onima čiji je zadatak da predvide konačne rezultate ili analitičarima kojima su u domenu predikcije budućih dešavanja.
U tu sferu svakako bi mogla spasti i koalicija o kojoj se dugo šuška po kuloarima, a koja “na oko deluje” nespojivo, imajući u vidu da se radi o strankama leve, odnosno krajnje desne provijencije – Pokretu socijalista i radikalima.
O toj saradnji do sada se glasno nisu oglašavali ni v.d. Predsednika PS Bojan Torbica, ali ni bilo ko iz dinastije Šešelj.
Spojna tačka te dve snage sastoji se u izrazito suverenističkom pristupu, ali i proruskoj orijentaciji i to u momentu kada budućnost kontinenta zavisi od ishoda sukoba na istoku Evrope, a u kalkuaciju treba uzeti da se na čelu obe organizacije nalaze dva vrsna retoričara, koji su zbog principijelnih stavova stekli ogromnu odbojnost zvaničnih i nezvaničnih centara moći na Zapadu, što se u puku posebno ceni.
Upravo bi ova kombinacija mogla poništiti onu žalopojku “j.beš skupštinu bez radikala”, ali i doneti neke sevdalinke na sto ruskih patriota iz američkih ambasada, kako se pežurativno nazivaju sadašnji “desničari” u najvišem zakonodavnom telu. Zasigurno bi oštetili DSS, POKS, a u takvoj igri Zavetnici gotovo sigurno ne bi mogli samostalno do poslaničkih klupa, premda je pitanje da li to i sada mogu.
Određene rezultate valja očekivati i od ekologa i “novih lica” okupljenih oko Ćute, naročito posle njegove svađe i distance od jahača žute apokalipse – bez obzira na brojne kontroverze, afere i probleme u njegovom nastupu, deo javnosti ga doživljava kao beskompromisnog, neuprljanog, drugačijeg i hrabrog. Dok ga je tata Đilas projektovao kao novu kolonu, talas na kom će surfovati, veoma je moguće da nepredvidljivi Ćuta sa dobrim rezultatom postane talas u lice Đilasu, koji će potopiti ambicije njega i sledbenice mu Marinike Tepić.
Jer, opšti je utisak, koliko ta kolona bude jaka, toliko će druge biti slabe – a to donosi opasnost da samoproklamovani lider opozicije shvati da to nije.
Pitanje je kako će na predstojeće izbore izaći PUPS, ali u anketama u kojima smo imali uvid, sasvim pristojno se kotira ministar Milan Krkobabić i njegovi rezultati na oporavku sela, koji više nego fine rezultate imaju u Vojvodini, koju ne spominjemo bez razloga, kao i prestolonaslednik Stefan. Tu, svakako, veoma bitnu ulogu ima i predsednik pokrajinskog odbora Miroslav Španović, koji je sve prepoznatiji u javnosti i postaje bitan asistent partijskim golgeterima u predstojećoj političkoj utakmici. Tako bi, fudbalski rečeno, PUPS veoma lako mogao postati politički Čukarički – onaj koji se pojavljuje u ulozi autsajdera, a zauzima visoko mesto na tabeli.
Ipak, čini se da će, makar za njih same, najveće iznenađenje biti rezultat te “prodemokratske” opozicije koja voli da slavi pobedu i pre samih izbora, a onda voljom građana prelazi put od Cezara ili Aleksandra Velikog, do Kalimera ili Iznoguda.
