Velika Britanija želi da sledi primer Kanade i da zapleni imovinu Rusa u Velikoj Britaniji kako bi je dala Ukrajini, rekla je Liz Tras, britanski ministar spoljnih poslova
Izjava dolazi uoči obraćanja Trasove na konferenciji za rekonstrukciju Ukrajine u Luganu, u Švajcarskoj, kojoj će prisustvovati ili lično ili virtuelno većina višeg ukrajinskog političkog rukovodstva.
Procenjuje se da je više od 120.000 domova u Ukrajini uništeno tokom ruske invazije, što je stvorilo potrebu za milijardama prihoda da bi se zemlja ekonomski obnovila i postala privreda okrenuta Evropi.
Tras je prošle nedelje rekla poslanicima da podržava ideju da bi vlada mogla da zapleni zamrznutu rusku imovinu u Velikoj Britaniji i da je preraspodeli žrtvama ruskog rata u Ukrajini.
Rekla je: „Podržavam koncept. Gledamo to veoma pažljivo. Kanađani su u stvari upravo doneli zakon. Ovo je pitanje na kojem radimo zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom finansija, ali se svakako slažem sa konceptom. Samo treba da proverimo detalje.”
Zaplenjena sredstva mogu biti isporučena ili pojedincima u vidu reparacija ili ukrajinskoj državi. Trenutno Velika Britanija može suspendovati rusku imovinu prema Zakonu o ekonomskom kriminalu na 56 dana i produžiti suspenziju za još 56 dana. U tom periodu vlasnik imovine ne može imati koristi od imovine na bilo koji način.
Velika Britanija nastoji da se pozicionira kao ključni partner Ukrajine u procesu oporavka i tvrdi da je već ponudila 1,5 milijardi dolara zemlji kroz garancije multilateralnih zajmova i više od 100 miliona funti bilateralne podrške.
„Oporavak Ukrajine od ruskog agresorskog rata biće simbol moći demokratije nad autokratijom. To će pokazati [Vladimiru] Putinu da su njegovi pokušaji da uništi Ukrajinu samo proizveli jaču, prosperitetniju i ujedinjeniju naciju“, ističe Tras.
„Velika Britanija je odlučna u svojoj podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine i ostaće na strani Ukrajine dok se ona pojavljuje kao jaka, napredna i vrhunska demokratija. Predvodili smo podršku Ukrajini tokom rata i nastavićemo da vodimo u podršci planu rekonstrukcije i razvoja ukrajinske vlade“, dodala je.
Britanski Forin ofis je saopštio: „Programi humanitarne pomoći i deminiranja pomoći će obnovi sela, gradova i gradova, a dugoročno gledano, Ujedinjeno Kraljevstvo će deliti ekonomsku i finansijsku ekspertizu kako bi transformisala Ukrajinu u globalni centar za investicije, preduzeća i najsavremenije tehnologije. Velika Britanija će se zalagati za oporavak grada Kijeva i Kijevske oblasti, na zahtev predsednika Vladimira Zelenskog.“
U praksi, obim rekonstrukcije zavisiće od ishoda i dužine rata, kao i od toga da li će istočna Ukrajina – gde je bilo najgore razaranja – biti vraćena Kijevu ili će ostati u ruskim rukama.
Upravo je u tome najveća kontradiktornost priča o zapadnoj pomoći i „Maršalovom planu“ za Ukrajinu jer se najžešče borbe vode i najviše razaranja ima upravo u pro-ruski nastrojenim oblastima koje se protive režimu u Kijevu.
Procenjuje se da je oko 6,4 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju, dok je još šest do sedam miliona građana napustilo svoje domove i preselilo se u zapadne delove Ukrajine. Cena rata se procenjuje na bilion (hiljadu milijardi) dolara ako potraje do kraja godine. Međunarodni monetarni fond procijenio je jaz u platnom bilansu Ukrajine do juna na otprilike 14,3 milijarde evra (15 milijardi dolara).
Jedan od ciljeva konferencije u Švedskoj koja se fokusira na pomoć Ukrajini biće da se skicira vizija ukrajinske ekonomije koja je u skladu sa Evropom, pružajući specijalizacije u poljoprivredi, obnovljivim izvorima energije i tehnološkom sektoru. Jedno od najosetljivijih pitanja biće program deoligarhizacije i kako učvrstiti moćne antikorupcijske institucije u vreme kada su verovatni veliki tokovi novca iz SAD i Evrope.
The Guardian/Afera / A. Chatten
