Piše: Vladan Dinić
U ponedeljak, 16 septembra, Musolini je stigao u Minhen gdje su ga zajedno čekali svi članovi porodice.
Mesec dana kasnije, Gebelsov “voelkischer brobachter¸¸ doneće vest kako je oformljena jedna nova, sada – socijalna republika koju je Musolini proglasio u Veroni 23 oktobra 1943. godine.
To je bio očajnički pokušaj bivšeg diktatora, pre nego su ga se uhvatili italijanski partizani, pri pokušaju da se domogne švajcarske teritorije.
Neuspelo bekstvo i – smrt
Musolini je presretnut u severnoj Italiji, kada je pokušao u uniformi nemačkog vojnika i u nemačkom vozilu da se domogne Švajcarske.
Posljednju noć proveo je sa svojom Klarom Petači u jednoj vili oko koje su bile partizanske straže.
A o tome kako je trebalo da bude likvidiran po naredbi Luđi Longa, nesuđeni izvršilac pukovnik Valter Audisio je kazivao:
– Musolini je stajao uz desnu stranu postelje, u ogrtaču smeđe boje, a Klareta je ležala pod pokrivaćem, obučena.
– Musolini me usplahireno pogleda i jedva promuca:
– Šta se dešava?
Drhtao je. Možda se prvi put u životu našao oči u oči s takvom opasnošću.
– Došao sam da te oslobodim. Kamufliran sam u partizana.
Uskliknuo je:
– Zaista… brzo, brzo, nemamo vremena za gubljenje.
Pitao sam ga ima li oružje. Odgovorio je da nema ništa.
I naredio da se krene.
Iako je u tom trenutku bio uveren da ga spasavaju, Musolini je izgledao jadno: neobrijan, crn u licu, teško je hodao…
Ušao je u auto i seo do šofera, Klara pozadi.
Došli su do gvozdene kapije, zatim je naređeno da siđu
– Čitali smo im presudu kojom se ratni zlolinac Benito Musolini osuđuje na smrt.
“Po nalogu komande dobrovoljaca slobode stavljeno mi je u dužnost da izvršim pravdu u ime italijanskog naroda”
– Mislim da Musolini ništa nije shvatio, samo je odsutno buljio u crni šmajser, dok je Klara Petaći vrištala:
“Musolini ne sme da umre.”
Rekao sam joj da se odmakne, ako ne želi i ona da pogine, i namah je odskočila od svog dragog.
Musolini nije mogao ni rečenicu da izgovori. Mucao je:
“Ali…ali… gospodine pukovniče…”
Nije shvatio šta to radi žena koja skače i vrišti oko njega, sva u panici,izvodi, već se, naslonjen na zid vrta, bespomoćno molio za svoju dušu.
Ćudljivo oružje
Pukovnik je povukao obarač, ali šmajser je zakazao. Ponovo je povukao. Uzalud. Bacio ga je, mašio se za pištolj, ali i on je zakazao!? Onda je opet sumanuto i nervozno zgrabio šmajser, i on je zagrmio.
Musolini se srušio i pao na kolena, oslonjen leđina na zid, glave spuštene prema grudima, ali još nije bio mrtav. Ispalio je još jedan rafal od četiri metka.
Klara Petaći je u tom momentu pritrčala ili se nesvjesno zatekla uz Musolinijevo telo, i četvrti metak je pogodio i na mestu usmrtio.
Musolini je još disao, i onda mu je pukovnik posljednji metak opalio posred srca
Samo koji čas kasnije tela velikog diktatora i njegove dragane, njihaće se, glavama nadole okrenutim, na velikom milanskom trgu, pred katedralom Duomo, oko koga će urlati gomila – iz raznoraznih pobuda…
