Na šta su sve spremni mladi ljudi da bi napravili dobru fotografiju? Sudeći prema Guglu, na štošta!
Mlade nije strah da se popnu na najvišu stenu, da sede na vrhu najviše zgrade, da se domognu bilo kog mesta, pa makar ono potencijalno ugrožavalo i život.
– Na ovaj način stiču se popularnost i pratioci, što se kasnije pretvori u novac. Mislim da je ovde borba, ne samo za popularnost, već i za finansije. Došao sam ovde i sa lošim i sa dobrim primerima. Kada je reč o lošim, juče su deca u Nemačkoj imali izazov da se zakopavaju u grobove, pa da ih iz njih otkopavaju. U Italiji se devojčica udavila u kadi, takođe zbog izazova tokom kojeg je trebalo da izdrži što duže pod vodom – kaže Borojević.
– Klinci pokušavaju da odglume šta rade kaskaderi, ali u realnom životu. Uvek imamo izmišljene izazove i probleme kod dece, ali posledice su prave – kaže Borojević.
Kada je reč o dobrim primerima, Borojević navodi primer devojčice od 18 godina koja je otišla na selo da pomogne ocu i majci. Oni zajedno prave sir, a ona svakodnevno preko Instagrama objavljuje fotografije i snimke života na selu. Ima oko 50.000 pratilaca.
Snežana Repac, psihoterapeut, ocenjuje da su društvene mreže dobro zamišljene i da imaju dobru funkciju sa kojom deca odrastaju.
– Deca, za razliku od nas, drugačije percipiraju društvene mreže. One su za njih sastavni deo društvenog života, njihove socijalizacije i ne vide ih kao opasnost. Mi smo zastrašeni, insistiramo na edukaciji, a oni uče iskustveno – kaže Repac.
Ističe da izazovima podležu deca koja su u većoj meri izolovana u odnosu na njihove vršnjake.
– Postoje vršnjaci koji ih nagovaraju i indukuju da čine izazove, i praktično su onda ta deca meta nekog drugog nasilja. Dakle, deca koja su povodljiva, sugestibilna, usamljena i naivna uglavnom podležu izazovima – kaže psihoterapeut za „Novo jutro“.
Izvor: Pink.rs, Foto: Pixabay.com