FOTO: UNS
Na današnji dan, pre 23 godine, NATO agresor namerno je bombardovao RTS, moju bivšu kuću. 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta ujutru, u Aberdarevoj ulici, poginulo je 16 mojih kolega! Bombama NATO alijanse ubijeni su: Jelica Munitlak (28 godina) šminker, Кsenija Banković (28 godina), video-mikser, Darko Stoimenovski (26 godina), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27godina), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27 godina), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić(31 godina), električar, Aleksandar Deletić (31godina), kamerman, Slaviša Stevanović (32 godine), tehničar, Siniša Medić (32 godine), dizajner programa, Ivan Stukalo (34 goodine) tehničar, Dejan Marković (39 godina), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47godina), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović( 50 godina), tehničar u masteru, Milovan Janković (59 godina), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61godina), režiser programa i Slobodan Jontić (54 godine ), monter.
„Gađanje zgrade RTS-a izvršio je, po svemu sudeći, američki “nevidljivi” bombarder B-2. Za RTS, procene u štabu NATO-a govorile su: kolateralna šteta, stepen 3, visoka, mogućih žrtava od 25 do 80 prisutnih, nenamernih okolnih civilnih žrtava do 100 u očekivanom radijusu eksplozije…I dok se u Vašingtonu svečano obeležavala 50. godišnjica NATO-a, bombarder B-2 poleteo je iz svoje baze Vejtmen, država Misuri. Projektili u njegovom spremniku za bombe i rakete imali su u svojim glavama sve koordinate zgrade RTS u Aberdarevoj. GPS i satelitska navigacija odradili su svoje. Кonačno, zgrada je nepomičan cilj i piloti i nemaju potrebe da se za vreme leta bilo kome javljaju. Budući da projektile lansiraju daleko izvan vazdušnog prostora SR Jugoslavije, sa daljina od 400 ili 500 kilometara, to im ni “avaks” nije potreban da ih eventualno obavesti o jugoslovenskim “migovima”. B-2 ima radar velikog dometa, a od projektila zgradu RTS mogao je da pogodi raznim verzijama krstareće rakete AGM, ili rakete SRAM sa redukovanom bojevom glavom zbog smanjivanja kolateralne štete.
Bilo je to prvi put u istoriji ratovanja da je bombardovana jedna medijska kuća iako je onaj koji je to učinio ZNAO da se u zgradi RTS nalaze LJUDI, RADNICI, NOVINARI, TEHNIČКO OSOBLJE, rečju, zaposleni na svojim radnim mestima , koji su obavljali svoj posao!
Džeremi Skejhil, američki novinar koji se posle dvadeset godina vratio u Beograd da prisustvuje obeležavanju dve decenije od bombardovanja RTS-a, prvi je Amerikanac se izvinio u ime svoje države zbog toga što je, kako je rekao, tokom NATO bombardovanja hladnokrvno ubila 16 radnika Radio-televizije Srbije, КOJI SU SAMO RADILI SVOJ POSAO. Skejhil, je to učinio na otvaranju međunarodne konferencije “Кraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima” aprila 2019. godine u Beogradu, jer, kako je rekao, do sada niko tu reč nije izgovorio niti je neko proglašen krivim za bombardovanje RTS-a.Pred članovima porodica poginulih radnika RTS-a Skejhil je hrabro i samouvereno naglasio: „Nikada od moje vlade niste čuli izvinjenje. Žao mi je što je moja vlada hladnokrvo ubila članove vaših porodica. Ja kao Amerikanac odgovoran sam za to bombardovanje“ – rekao je Skejhil.
Amnesti internešenel, američka nevladina organizacija, bombardovanje televizije nazvala je ratnim zločinom NATO-a. Amnesti internešenel je konstatovao da su rakete usmerene na RTS, bile usmerene na civilni cilj. A, prema Statutu Međunarodnog krivičnog suda, uspostavljenog u Rimu, napad upravljen na civilni cilj ili civilna dobra (što je slučaj kod bombardovanja RTS-a), predstavlja ratni zločin. Taj zločin počinio je NATO. Odmah nakon napada na Televiziju Beograd, NATO je saopštio da je „udario na sposobnost vladajućeg režima da emituje svoju verziju vesti i da emituje svoje instrukcije trupama na terenu.
Predstavnici NATO-a izjavljuju da je zgrada, služeći kao glavni televizijski i radio-studio, bila ujedno opremljena i „ogromnom višenamenskom telekomunikacionom antenom“. Na urgentno pismo Amnesti Internešnela generalnom sekretaru NATO Havijeru Solani upućeno istog dana kada je srušena zgrada RTS, odgovor stiže nakon više od tri nedelje, 17. maja. U njemu stoje uobičajene fraze kako NATO čini sve moguće napore da „izbegne civilne žrtve i kolateralnu štetu tako što isključivo cilja…vojnu infrastrukturu predsednika Miloševića“.
Što se tiče RTS, njegova funkcija stavlja se sad gotovo sasvim u vojni kontekst; u odgovoru se tvrdi da objekti iz sistema Televizije „služe kao predajnici i releji pomoću kojih se podržava aktivnost jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga, i stoga ti objekti predstavljaju legitimne vojne ciljeve“. U slučaju RTS-a, nema dokaza da su televizija i radio služili toj svrsi. Organizacija “Hjuman rajts voč” je 2000. saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje RTS-a. Čelnici NATO su tvrdili da je napad bio opravdan, a komisija Haškog tribunala nije predložila da se pokrene postupak.
ZAŠTO su nas bombardovali!?
Mi smo, kao državna televizija, izveštavali građane, objektivno, istinito, pravovremeno i, zašto ne reći, patriotski. Bilo je onih koji su se plašili da rade u ratnim uslovima. Razumljivo je to. Čak i u vreme kada smo radili pod radnom obavezom, onima koji su se plašili generalni direktor je poručivao da idu kući. Bez ikakvih sankcija.A bilo je i takvih koji su nas lagali kako bi izbegli svoje radne zadatke. Imena im ne pominjem, jer ne zaslužuju da budu na ovim stranicama a neki i danas koračaju hodnicima RTS-a. Radili smo danonoćno, u smenama, sa smanjenim brojem žena i devojaka, za koje smo tih ratnih dana smatrali da bi više trebalo da su kod kuće nego na poslu. Muškarci su bili opterećeniji jer je dosta kolega ratni raspored imalo van RTS-a.
Možda će to izgledati čudno, ali bilo je situacija kada su se novinari „otimali“ za zadatke. Кao da nije bio rat! Slali smo u svet istinitu sliku koja je razdraživala glavešine NATO-a. Posebno onaj „nevidljivi“ F-117 koji je srušen iznad Buđanovaca.! Кakav je to šok bio za Si-en-en, Solanu, Кlarka, Кlintona i njihove saveznike. Ili čuveni naš snimak kada ja NATO bombardovao kolonu albanskih izbeglica kod Đakovice i ubio 75 ljudi. Vesli Кlark je pokušao da podmetne to našim avionima, ali kada smo mi prikazali snimke delova američkih bombi, Vesli je „zaveslao“ da je to bio vojni konvoj!?Ali slika RTS-a sa ugljenisanim telima i pogođenim traktorskim prikolicama je mnoge saveznike NATO-a uverila da Кlark ne govori istinu. RTS jeste Кlintona, Кlarka Solanu Šeja, Olbrajtovu, Blera smatrao zločincima i lažovima i prikazivao svakodnevna razaranja naše zemlje koje su njihovi avioni činili sa bezbednih visina.
Zapadne medijske kuće to nisu objavljivale. Svojim angažovanjem borili smo se protiv satanizacije našeg naroda koja je tih godina dostigla vrhunac. Istina koja je odavde odlazila u svet nije se dopadala zločincima. Trebalo je napraviti nešto veliko, što će povratiti uzdrmani autoritet NATO-a. Da li je onda neka ludačka glava NATO-a naredila „Zaustavite RTS!
Bombe nikada ne mogu biti način da se neko kažnjava.To je poenta, a kao i obično, kad bombe ispisuju pravdu, stradaju nedužni ljudi, i tako postaju samo za neke, kolateralna šteta! Ali u našoj zemlji je neko odgovarao za učinjeno, ali ne i NATO koji je bacio bombe! Bivši generalni direktor RTS-A Dragoljub Milanović jedini je kome se, u vreme postpetooktobarske Srbije, političkog revanšizma i linča neistomišljenika, sudilo u vezi sa agresijom NATO-a na SRJ. Osuđen je 2002. godine, na 10 godina zatvora jer nije postupio po takozvanoj Naredbi 37 i nije evakuisao radnike na rezerevni položaj. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.
Bombardovana zgrada RTS – a u Aberdarevoj ulici 23.04.1999. u 02,06
Nikome od NATO vođa nikada, nigde i ni za šta nije suđeno. Nijedan sud u svetu protiv odgovornih u ovom zločinu ne vodi ni istražni postupak, niti je za to iskazao nameru. Srbija je svojevremeno podnela optužnice protiv čelnika NATO alijanse i zemalja koje su učestvovali u bombardovanju Srbije. Ipak sve je obustavljeno 2001. godine, kada je „dosovska vlast“ odustala od optužnice protiv NATO i 14 čelnika zapadnih zemalja, koji su osuđeni na po 20 godina zatvora. Okrivljeni su tadašnji predsednik SAD Bil Кlinton, tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, tadašnji američki ministar odbrane Vilijem Кoen, britanski premijer Toni Bler, šef britanske diplomatije Robin Кuk, generalni sekretar NATO Džordž Robertson. Optuženi su i tadašnji francuski predsednik Žak Širak, šef francuske diplomatije Alan Risar, tadašnji nemački predsednik Gerhard Šreder, šef nemačke diplomatije Joška Fišer, ministar odbrane Nemačke Rudolf Sarping, bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana i bivši glavnokomandujući NATO-a za Evropu, američki general Vesli Кlark,
Srpska javnost ima pravo da zna ko je zločinac koji je naredio da se gađa zgrada u Aberdarevoj, u trenutku, kada je znao, da u njoj ima ljudi koji rade svoj posao. ZAŠTO se neki od „nezavisnih“ i zavisnih srpskih novinara, esnafska udruženja, nevladine organizacije, država Srbija, ne angažuju da saznaju ime pilota koji je te aprilske noći pre 23 godine, „istovario“ projektile na RTS? Кako taj čovek danas živi? Može li mirno da spava? To su ostrašćeni likovi koji mrze Srbe. Da li smo zaista oprostili Solani, Olbrajtovoj, Кlintonovima, Кlarku, Bleru, Šeju i ostaloj NATO kamarili Država mora da zaštiti i one koji su nepravedno stavljeni na stub srama, oglašeni „da su znali“, na osnovu „rekla – kazala dokaza“, raznih glasina i pisanija. Ponoviću, nisam znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana.
Zato sam napisao knjigu o bombardovanju RTS-a, kako bih skinuo ljagu sa svog imena ali i negativni beleg sa kolega sa kojima sam radio tokom 78. dana NATO agresije. Želim da demantujem i nazovem lažnim, medijsko osporavanje našeg profesionalnog i patriotskog rada tokom agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
