„Demokratski svet“ bi trebalo da bude izuzetno zabrinut zbog toga što Rusija i Kina prave velike prodore na Balkan, piše u autorskom tekstu za „Blumberg“ penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Džejms Stavridis i kao ključnog igrača na „NATO poluostrvu“ izdvaja Srbiju.
„Srbija je najkonfliktnija zemlja u regionu. S jedne strane, Srbi imaju značajne kulturne i istorijske afinitete prema Rusiji Vladimira Putina. Oni dele snažnu versku vezu preko Ruske i Srpske pravoslavne crkve i značajni su trgovinski partneri. A u maju je kineski predsednik Si Đinping bio u Beogradu da bi potpisao trgovinski sporazum“, piše Stavridis.
S druge strane, navodi on, Srbi gledaju u susednu Hrvatsku i „vide kako saradnja sa zapadnom Evropom može dovesti do ekonomskog poboljšanja u svemu, od turizma do infrastrukture“.
Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, podseća bivši komandant NATO-a. Francuski predsednik Emanuel Makron je prošlog meseca posetio Beograd i dogovorio prodaju desetak francuskih „rafala“, nemački kancelar Olaf Šolc otputovao je tokom leta u Beograd kako bi zaključio dogovor o mineralima između EU i Srbije.
Sve to, uz činjenicu da je više balkanskih zemalja ušlo u NATO, a dve i u EU, „daje podsticaj ideji da Srbija, suštinski naslednik stare Jugoslavije, ide ka Zapadu“, tvrdi on.
Ključ je, možda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Stavridis i navodi da je bio „impresioniran“ Vučićem koga je upoznao dok je bio šef NATO-a. „Vučić mi je delovao kao pametan, strateški i efikasan komunikator.“
Vašington je mudro poslao jednog od svojih najiskusnijih karijernih ambasadora, Kristofera Hila, u Beograd. Hil, navodi se u tekstu, „najbolji je par ruku koji će nežno povući Srbiju ka Zapadu“.
„Veći angažman NATO-a širom Balkana bio bi pametan način da se dodvore Srbima. Ovo bi trebalo da uključi snažne vežbe obuke koje vode balkanske članice NATO-a kao što su Grčka i Bugarska; veću prodaju zapadne vojne tehnologije širom regiona, uključujući bolja oklopna vozila i artiljeriju; slanje američkih oficira u srpske ratne škole i njihovih viših oficira u naše; i obraćanje Srbima za učešće u NATO misijama van Balkana, posebno uključivanje sajber-odbrane i specijalnih snaga u borbu protiv narkotika“, predlaže Stavridis.
Neki će možda reći da su Srbi previše tradicionalno bliski Moskvi, ali dok gledam na pragmatizam Beograda pod Vučićem i na naš uspeh udvaranja drugim balkanskim državama u NATO-u, mislim da je vremenom moguće uvođenje i Srbije i BiH u Alijansu. I mudro.
To bi dodatno smirilo nemirno poluostrvo i pomoglo u blokiranju važnog dela Putinovih planova u strateškom uglu Evrope, zaključuje potpredsednik u Karlajl grupi, američkoj multinacionalnoj kompaniji za strateška ulaganja, menadžment i finansijske usluge.
(RT)