Čini se da je hodanje okolo, zatim sedenje i držanje bebe do osam minuta najefikasnija tehnika
Umesto da se vrate u krevet u ranim satima nakon što su konačno umirili svoju uplakanu bebu, roditelji lišeni sna možda žele da prouče najnoviju naučnu literaturu o transportu altricijskih sisara.
U pokušaju da pomognu onima koji su utrnuli gubitkom sna, istraživači su sproveli niz eksperimenata kako bi otkrili koji pristup bebama koje plaču najbolje odgovara njima.
Nakon što su snimili roditelje kako maze svoje bebe, nose ih okolo, ljuljaju ih u kolicima i polažu, naučnici su došli do optimalne strategije, ili barem one koja je prošla bolje od drugih.
Pišući u magazinu „Current Biology“, tim preporučuje da roditelji podignu svoju bebu koja plače, šetaju sa njom pet minuta – bez naglih zaustavljanja ili iznenadnih promena u smeru – a zatim sednu i drže je pet do osam minuta pre nego što je polože u krevet.
„Preterano plakanje, posebno tokom noći, pokazalo se kao glavni izvor roditeljskog stresa“, rekao je dr Kumi Kuroda iz Riken centra za nauku o mozgu u Sajtami (Japan). „Ovaj metod od otprilike 15 minuta vredi isprobati pre nego što počnu ozbiljno da brinu šta nije u redu sa bebom.
Uvid je proizašao iz istraživanja altricijskih sisara – onih koji su bespomoćni pri rođenju – kao što su mačke, psi, miševi, veverice i, posebno, ljudi. Studije pokazuju da kada ih majke nose, mladi postaju poslušniji, što se naziva „transportni odgovor“. Pošto životinje često pomeraju svoje mlade da bi izbegle neposrednu opasnost, odgovor je možda evoluirao kroz poboljšane stope preživljavanja potomaka.
Istraživači su koristili video snimke i monitore srca za bebe da rangiraju četiri različita pristupa umirivanju beba koje plaču: držanje deteta dok sedi, stavljanje u krevetić, držanje dok hoda, ljuljanje u kolicima ili slično. Plač se smanjivao samo kada su bebe bile u pokretu, bilo ljuljane ili nošene. Mirno sedenje sa bebom ili stavljanje u krevetac ništa nije zaustavilo suze.
Nakon što su ih nosili pet minuta, sve bebe koje su plakale su prestale da plaču i skoro polovina ih je zaspala, navode istraživači. Međutim, otprilike trećina beba se ponovo probudila skoro čim su ih vratili u krevet.
Da bi otkrili šta je uzbudilo bebe, naučnici su se udubili u podatke sa monitora srca. Ovo je pokazalo da se otkucaji srca beba ponekad povećavaju dovoljno da ih razbude kada je fizički kontakt sa roditeljem prekinut. Pokušaj da bebu nežnije spuste u krevet nije imao nikakvog efekta. Ono što je pomoglo je sedenje sa bebom koja je spavala pet do osam minuta nakon šetnje, tako da su pali u dublju fazu sna.
Iako je pristup funkcionisao bolje od ostalih, naučnici ne tvrde da je to magični štapić za roditelje lišene sna. Istraživanje na 21 novorođenčetu u Japanu i Italiji je kako se navodi „teoretsko“, sa rezultatima koje treba proveriti u većim studijama.
„Bebe mogu imati besane noći iz veoma različitih razloga“, rekao je Gianluca Esposito, profesor razvojne psihologije i koautor rada na Univerzitetu u Trentu. „Ako beba ima bolove u stomaku, mislim da ovo neće mnogo pomoći. Nažalost, mislim da će mnogi roditelji i dalje imati neprospavane noći. To je deo života roditelja.“
Profesor Ian St James-Roberts, koji je proučavao tehnike umirivanja beba koje plaču na UCL Institutu za obrazovanje, rekao je da se nada da će tim nastaviti svoj rad. „Postoje i druge studije o korišćenju roditeljskog nošenja i generalno pokazuju da bebe manje plaču kada se nose“, rekao je on. „Bilo bi dobro znati da li ove nove, detaljnije smernice dodatno poboljšavaju stvari“.
„Plač je važan i normalan način komunikacije za bebe – plač daje vašoj bebi glas“, rekla je dr Beti Hačon iz Brazelton centra u Velikoj Britaniji. „Bebe imaju različite vrste plača za različite potrebe kao što su umor, nelagodnost, glad ili želja da se drže i igraju sa njima. Vremenom roditelji uče putem pokušaja i grešaka i doživljavaju šta znači svaki plač. Ne postoji jedan odgovor ili strategija koja odgovara svim potrebama beba koje plaču u svakom trenutku – različiti odgovori će biti prikladni u različito vreme.”
The Guardian / Afera – A. Chatten
