Proces smrti se može preokrenuti, pokazali su naučnici, vraćanjem organa svinje u puno zdravlje nakon što je ubijena
Naučnici sa Jejla razvili su način da preokrenu biološki proces umiranja, gde se organi raspadaju i prestaju da rade nakon što srce prestane da kuca.
Ovo otkriće moglo bi da revolucioniše transplantaciju dajući lekarima više vremena za uzimanje organa, a moglo bi se koristiti i za lečenje ozbiljno povređenih pacijenata u budućnosti.
Mrtva svinja je bila priključena na mašinu pod nazivom OrganEk jedan sat nakon indukovanog srčanog zastoja.
Mašina pumpa tečnost koja sadrži 13 različitih jedinjenja po telu koja sprečava smrt organa i omogućava ćelijama da se razvijaju, čak i nakon što je životinja mrtva.
Pokazalo se da se umirući organi tretirani novom tehnologijom oporavljaju i poboljšavaju do te mere da se mogu uporediti sa organima žive svinje.
Nakon smrti nivo kiseonika opada
Nakon smrti, kada mozak umre i srce prestane da pumpa samo od sebe, nivo kiseonika opada i postoji „kaskada domina“ koja oštećuje i na kraju ubija organe.
„Sve ćelije ne umiru odmah, postoji duži niz događaja“, rekao je dr David Andrijević, saradnik istraživača u oblasti neuronauka na Medicinskom fakultetu Jejla i ko-voditelj studije.
„[OrganEk] je proces u kojem možete intervenisati, zaustaviti i vratiti neku ćelijsku funkciju.“
Koautor dr Zvonimir Vrselja je dodao: „Pod mikroskopom je bilo teško napraviti razliku između zdravog organa i onog koji je nakon smrti tretiran OrganEk tehnologijom.
Iako je tehnologija efikasna u poboljšanju funkcije, ona ne oživljava suštinu života, rekli su naučnici, jer nije bilo dokaza o električnoj aktivnosti u mozgu nakon smrti.
Najnovije istraživanje nadovezuje se na studiju iz 2019. u kojoj je manja verzija tehnologije, nazvana BrainEk, popravila neurone u mozgu svinja, iako nije otkrivena električna aktivnost.
„Ovo je zaista izuzetna i neverovatno značajna studija. To pokazuje da nakon smrti ćelije u organima sisara (uključujući ljude) kao što je mozak ne umiru mnogo sati“, rekao je dr Sem Parnija, vanredni profesor kritične nege na Univerzitetu u Njujorku, koji nije bio uključen u projekat.
„Ova studija pokazuje da naša društvena konvencija o smrti, odnosno kao apsolutnom crno-belom kraju, nije naučno validna. Nasuprot tome, naučno, smrt je biološki proces koji se može lečiti i reverzibilan satima nakon što se dogodila.
Potencijal tehnologije je ogroman, a tim je oprezan da se mora etički koristiti. Nema razloga da se veruje, rekli su, da se tehnologija može koristiti za preokretanje starenja ili oživljavanje ljudi nakon smrti.
Njena primarna upotreba biće produženje zdravog životnog veka leševa kako bi se omogućilo da se čvršći, zdraviji organi ponude za transplantaciju.
„Daleko od upotrebe kod ljudi“
U budućnosti bi se ova tehnologija mogla koristiti i kod pacijenata koji su pretrpeli ekstremne povrede gde je njihov protok krvi prekinut, kao što su moždani udar, utapanje ili traume.
„Ovo je veoma daleko od upotrebe kod ljudi“, rekao je dr Stephen Latham, koautor studije i direktor Jejlskog interdisciplinarnog centra za bioetiku.
„Ovde je cilj bio da vidimo da li upotreba [OrganEk-a] može da obnovi metaboličku i ćelijsku funkciju u širokom spektru organa i otkrili smo da može, ali ne obnavlja sve funkcije u svim organima.
„Trebalo bi da proučimo mnogo detaljnije stepen do kojeg je oštećenje poništeno u različitim vrstama organa pre nego što budemo čak i blizu razmišljanja o pokušaju ovakvog eksperimenta na ljudskom biću koje je pretrpelo anoksično oštećenje.
Dr Anders Sandberg, viši naučni saradnik na Univerzitetu Oksford, nije bio uključen u istraživanje, ali je dodao da je upotreba mašine za doniranje organa „neproblematična dobra vest“.
Međutim, on je upozorio da njegove primene za žive ljude znače da može sprečiti ljude da umru, a ne da ih oporavi.
„Postoji izazovno etičko pitanje u određivanju kada je radikalno održavanje života jednostavno uzaludno, a kako tehnologija napreduje, možda ćemo pronaći više načina da održimo tela u životu uprkos tome što nismo u mogućnosti da oživimo osobu do koje nam je stalo“, rekao je on.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
Nature / Afera / A. Chatten
FOTO: SHUTTERSTOCK
