Situacija u jednom momentu nije izgledala dobro po Vladimira Putina – nošen lošom projekcijom tadašnjeg udvorničkog vojnog vrha, najavio je i očekivao brzu kapitulaciju Kijeva, a rat se produžio u nedogled.
Suočio se sa nezadovoljstvom u svojoj kući, pa i pokušajem vojnog puča, a regionalni sukob se pretvorio u globalni, gde je Rusija na jednoj strani, a ostatak sila na drugoj.
Na sve to nadovezale su se i sankcije koje su, uprkos dobroj propagandi Kremlja, prvobitno imale izražen efekat. Međutim, stvari su se, čini se temljno i relativno naglo preokrenule, a Putin ne dobija samo na vojnom planu, već i na diplomatskom.
Uložene milijarde u pompezno najavljenu kontraofanzivu pod diktatom Amerike su propale, a samim tim izazvale i nervozu i domino efekat – dok je Putin predano radio na oslobođenju Afrike što se čini kao nezaustavljiv proces gde su Francuzi pre svega shvatili da su izgubili interesnu zonu, uspeo je namerno ili nehotice da oslobodi i Evropu.
Krhotine u jedinstvenoj evropskoj politici prvi je načeo večito tvrdoglavi suverenista Orban, uprkos pritiscima na klackalici koja je bliža Moskvi je još uvek i Erdogan; na Balkanu odoleva Vučić, ali ga prati i Milanović sa veoma smelim izjavama za jednu članicu Evropske unije. Poljaci su održali nedavno lekciju Zelenskom, a šta narod generalno misli o suludoj ideji podrške ratu, najbolje se videlo na izborima u Slovačkoj, gde je trijumf odnela proruska opcija za bes birokrata u Briselu.
Naravno, nije Bratislava politički najbitnija prestonica Evrope, kao što nije ni Zagreb ili Budimpešta, ali ovaj probni balon šalje veoma jasnu poruku o raspoloženju javnosti uprkos ogromnoj propagandi i pritisku. Društvene mreže, zdrav razum, iskustva poslednjih decenija, okrenuli su Evropljane protiv čizme SAD, ali i protiv agresivne politike i trošenja sopstvenog budžeta u vreme ekonomske krize za rat do poslednjeg Ukrajinca.
Dok je Rusija zabeležila rekordni ekonomski rast i dodatno razbesnela briselsku elitu takvim ishodom, sve češće i prozapadni stručnjaci koji su likovali Vagnerovoj koloni ka Moskvi, strahuju i glasno spominju mogućnost puča u Kijevu – loši ratni rezultati, korupcija, biće ništa naspram predstojeće zime sa uništenim energetskim sistemom. Bes bi mogao eruptirati.
Geostrateški gledano, Evropu bi možda u ovom trenutku, ovakva kakva jeste, u vazalnom položaju, moglo spasiti samo ono što su izbegavali – mir i to pod ruskim uslovima. Ukrajina je već “mrtva zemlja”, sa milionima izbeglih, uništenom infrastukturom, zadužena i stotinama hiljada mrtvih – ovaj zombi projekat drži se na nogama preskupim inekcijama. Pitanje je, međutim, želi li Putin sada mir, kada su kečevi u njegovim rukama.
Ili su tu uvek i bili, samo ih je vešto krio?
