Kina je potvrdila da će udružiti snage sa Rusijom kako bi izgradila istraživačku stanicu na Mesecu do 2035. godine, koja će biti rival Nasinoj Lunarnoj kapiji, objavio je britanski Dejli mejl. Potvrda planova za izgradnju Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS) stigla je u petak (28. januar 2022.) od zvaničnika Kineske nacionalne svemirske administracije (CNSA).
Rusija i Kina imaju za cilj da završe izgradnju osnovne infrastrukture za ILRS do 2035. godine, rekao je Vu Janhua, zamenik direktora CNSA, na brifingu u Pekingu.
Međunarodna lunarna istraživačka stanica (ILRS) će biti rival Nasinoj Lunarnoj kapiji, koja bi trebalo da igra „ključnu“ ulogu u predstojećem programu američke svemirske agencije nazvanog Artemis.
Međutim, Nasina Lunarna kapija će kružiti samo oko Meseca, dok će ILRS imati i orbiter i bazu na površini Meseca, kao i višestruke istraživačke rovere.
Sledeći korak za Rusiju i Kinu je izgradnja infrastrukture, koja uključuje sisteme za energiju, komunikaciju i održavanje života na mesečevoj bazi, izvestio je indijski biznis portal Blumberg Kvint. Projekat Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS) će biti otvoren i za druge zemlje da se pridruže.
„Pozdravljamo sveobuhvatno učešće kolega na međunarodnom nivou“, rekao je Vu u petak.
Ove aktivnosti su usledile nakon što su vlasti iz Moskve i Pekinga potpisale memorandum o razumevanju za pokretanje projekta u martu 2021. godine.
Baza će, kako se navodi u memorandumu, „biti dizajnirana za obavljanje multidisciplinarnog i višenamenskog istraživačkog rada“.
Rusija je ranije izrazila interesovanje za saradnju u programu Nasine Lunarne kapije, a neformalnu zajedničku izjavu potpisali su i Roskosmos (ruska svemirska agencija) i NASA 27. septembra 2017. godine.
Međutim, Roskosmos je zvanično objavio u januaru 2021. da neće učestvovati u programu.
Opisana kao „vitalna komponenta Nasinog programa Artemis, Lunarna kapija će biti mala svemirska stanica koja kruži oko Meseca, koja će delovati kao „višenamenska ispostava”.
Kina želi da spusti svoje prve astronaute na Mesec već 2030. godine, rekao je prošle jeseni stručnjak Kineske akademije inženjeringa Long Lehao, za koga se smatra da je blizak svemirskom programu CNSA.
Zemlja je oduvek planirala da pošalje ljude na površinu Meseca, ali se pretpostavljalo da će to biti kasnije 2030-ih, nakon višestrukih misija rovera i sonde.
Kina je takođe upravo odobrila još tri misije na Mesec – Čejndž 6, 7 i 8, koje će lansirati od 2024. godine.
Saopštenje objavljeno u petak znak je bliže saradnje između Rusije i Kine, koja je sama sprovodila svoje rezervne projekte.
Kini je posebno zabranjeno da učestvuje u projektu izgradnje Međunarodne svemirske stanice (ISS) od strane SAD.
U svojoj 20-godišnjoj istoriji, nijedan kineski državljanin nikada nije bio na starom ISS-u, kojim upravlja pet svemirskih agencija – NASA (SAD), Roskosmos (Rusija), JAKSA (Japan), ESA (Evropa) i CSA (Kanada).
Kao rezultat toga, Kina je prošle godine počela da gradi sopstvenu svemirsku stanicu, nazvanu Tiangong, što znači „nebeska palata“, kako bi joj bila konkurent.
Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), koja je trenutno u orbiti, trebalo je 10 godina i više od 30 misija da se sastavi od lansiranja prvog modula 1998. godine.
Modul Tianhe nove kineske svemirske stanice – koji je bio prvi modul koji je lansiran u aprilu prošle godine – čini glavni stambeni prostor za članove posade u Tiangongu, koji će imati životni vek od najmanje 10 godina.
Tianhe će sledeće godine biti povezan sa još dve sekcije ‘eksperimentalnog modula’, nazvane Ventian i Mengtian, koje bi trebalo da budu pokrenute do juna i septembra 2022. godine.
Kada bude završena, svemirska stanica Tiangong će biti teška oko 66 tona, daleko manje od ISS-a, koji je lansirao svoj prvi modul 1998. godine i teži oko 450 tona.
Prva Tiangongova posada vratila se na Zemlju u septembru nakon 90-dnevne misije.
Druga posada od dva muškarca i jedne žene – Zai Zigang i Je Guangfu i Vang Japing – stigla je sredinom oktobra na šestomesečnu misiju i još je danas na brodu.
Početkom novembra, Japing je postala prva kineska žena koja šeta svemirom nakon što je završila šestočasovni zadatak van stanice, zajedno sa Zigangom.
Šetnja svemirom je trajala ukupno šest sati i 25 minuta, za koje vreme je dvojac instalirao opremu i sproveo testove uz robotsku ruku stanice.
Kina je lansirala Čejndž 5 u novembru 2020. godine, koja je za manje od mesec dana uspešno vratila uzorke lunarnih stena na Zemlju, što su prvi takvi uzorci vraćeni na Zemlju posle više od 40 godina.
U međuvremenu, kineska misija Tianven-1, koja se sastoji od više svemirskih letelica, uključujući orbiter i lender, trenutno istražuje površinu Marsa i njegovu atmosferu, ističe Dejli mejl.
Afera/J. J. M.
