IN MEMORIAM: Zlatko Stević (Prokuplje 1942 – Beograd 2022.)
Piše: Vladan Dinić
„Nebeska redakcija“ je sve brojnija: u subotu, 7. maja 2022. upokojio se dugogodišnji novinar i urednik u „Večernjim novostima“ Zlatko Stević – Zlaja (80)…
Moj dugodišnji kolega i saborac u onim „Novostima“ kad su bile velike, moj drugar i komšija, šarmantan čovek, pun duha s jakim, urođenim novinarskim nervom i smislom za humor – Zlaja, nikad za sebe nije tvrdio da je veliki novinar, da je veliki urednik?!
Nije imao ni razloga – bio je stvarno veliki as srpskog novinarstva.
Istina, život ga nije ni mazio ni pazio: počeo je kao dopisnik Novosti u svom rodnom Prokuplju, potom je „prekomandovan“ na KiM, u Prištinu, kada je bujao iredentizam i kada se nije lako ni živelo, a ni moglo mnogo otvoreno da se piše o događanjima na Kosovu i Metohiju.
Obilazio je Zlaja sva sela i gradove, svaku guduru i svaku čuku na KiM…Pisao je šta je čuo i video i odmah došao u veliki sukob sa jednim od najviših i najmoćnijih jugoslovenskih rukovodilava toga doba – Mahmutom Bakalijem.
„Čitanje“ Zlatkovih tekstova koji se Bakaliju „politički“ nisu dopali bilo je na sudu i tada se dogodilo čudo neviđeno: novinar Zlatko Stević „pobedio je na sudu“ Mahmurta Bakalija, ali (?!)
Pod hitno su Novosti povukle Stevića iz Prištine u Beograd, za svaki slučaj (tada su redakcije čuvale svoje ljude): počeo je kao redaktor u Dopisnom odeljenju, pa u sportskoj redakciji, pa u Beogradskoj rubrici, a dogurao je do urednika čuvenog Drugog beogradskog izdanja – „DVOJKE“ koje je u njegovo doba doživelo za današnje vreme neverovatan skok tiraža…
Ah, da, pratio je Zlaja u to doba i jugoslovenski boks, izveštavao sa mnogih ringova diljem Jugoslavije, Prokuplja (BK Topličanin), Svetozareva (BK Kablovi), Banja Luke, Niša i Kragujevca (BK Radnički), iz Osijeka (BK Slavonija), Prištine, Subotice…Bio je lični prijatelj sa velikanima YU boksa: Vujkovićem, Benešom, Ristićem, Omerovićem, Barjaktarevićem, Amzićem, Stankovićem, Stefanovićem…Njegovi briljantni tekstovi, znalački opisi borbi majstora plemenite veštine, često su bili putokaz selektorima – kog boksera da uvrste u reprezentaciju i šalju na najveće bokserske priredbe…
Pokatkad sam sa svojim komšijom iz Mirijeva, Zlajom, često ispravljao „krive Drine“ srpskog novinarstva i u jednom smo bili apsolutno saglasni: da smo i ja i on, metuzalemi srpskog novinarstva, „zastareli“, da „ne shvatamo“ sve prednosti ovog modernog, novog doba internet novinarstva, tvitera, fejsbuka instangrama, jutjuba i ostalih modnih krikova, kada je mnogo važnije da imaš dobar mobilni telefon i da znaš da „škljocneš“ ili primeniš „kopi pejs“ – nego da pišeš?!
Dakle, otišao je Zlatko Stević: pre svega dobar čovek, odličan novinar, odličan urednik koji od svog posla nije pravio marketing, jer stvarno je bio veliki!
