Piše: Vladan Dinić
Kad je onomad Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (ne)očekivano obelodanio da će predložiti da nova obilaznica oko Beograda ponese ime Graditelja Milutina Mrkonjića – nisam se iznenadio!
I da se unapred odredim: Nadao sam se!
Jer je Mrka – Graditelj to i zaslužio!!
“Slušaj Dinjo, p**ka ti materina, ja sam za života umeo da živim, pa valjda ću umeti i da umrem!”, rekao mi je moj stari drugar dve-tri nedelje pre nego što je otišao u bolnicu, odakle nije izašao…
– Kada sam u subotu tog 27. novembra 2021. čuo vest: umro je Militin Mrkonjić – Mrka, nisam poverovao da Mrka uopšte može da umre. Kada sam u četvrtak bio jedan među hiljadama prisutnih na poslednjem, po mnogo čemu veličanstvenom i dostojanstvenom, ispraćaju svog dugogodišnjeg druga i prijatelja, Milutina, opet sam bio u neverici, da njega u ovozemaljskom boravku na zemji neće biti više… Jer, svaka smrt, pogotovu drage osobe, ostane, ma koliko je čovek pripreman na tu vest uvek je – šokirajuća.
I Mrka je za života umeo da živi, a kada je preminuo, uspeo je ono što u ovoj razjedinjenoj zemlji odavno niko, ni pod kojim uslovima, nije. Da na svojoj sahrani, zahvaljujući umeću življenja, postane ujedinitelj. Jer samo su Mrki, a to nije viđeno još od smrti Josipa Broza Tita, na sahranu došla četiri predsednika, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Boris Tadić i Zoran Lilić, dokazujući, makar i simbolično, da se i vlast opozicija u datom trenutku mogu ujediniti i biti na istoj strani!
A, kad već pominjem neke od mojih brojnih razgovora i ćaskanja, setih se jednog slučaja, sa postavljanja pontonskog mosta na Velikoj Moravi, posle NATO bombardovanja…Gledao sam na TV vest da je autoput Beograd – Niš premošćen pomenutim pontonskim mostom. Prelazim kilometre žureći na TV “Belle amie” u Nišu na “Svedočenje”, tolk šou emisiju koju sam vodio, i negde ispred Jagodine (ili se tada zvala Svetozarevo?!) vidim da automobili skreću na paralelni drum (“rimski put”) preko Batočine, Bagrdana… pa okolo, ali kad je RTS objavila da je postavljen “pontonski most” – nastavih pravo, zaobilazeći znak o obaveznom skretanju… I, stigoh do mosta kojeg (više) NIJE bilo?!
Ne znam odakle, ali odjednom pojavi se Mrka u nekakvom džipu: “Gde si bre krenuo kao muva bez glave, pita me Mrka?!
Ja: -Pa jel ste objavili na RTS da je postavljen most i da je put prohodan, uzvratih.
Mrka: -Ti ne samo da si kreten, nego kao da si slikar naivac iz Rekovca, pa most je bio, video si TV snimak, sad nije… Premestili smo ga na drugo mesto!
Gde ću šta ću, okrenuh auto, pa preko Batočine, Bagrdana, Zmiča, okolo nekako stigoh u Niš…
Ali, to je Mrka. Graditelj, inžinjer, košarkaš, komunista, socijalista i lafčina…
S Mrkom sam drugovao, družio se, ćaskao i pričao, i, što da ne, bančio po kafanama diljem Jugoslavije, na brojnim gradilištima, mostovima, putevima, autoputevima, još od, davne 1973. godine. Sećam se da me je stalno molio da ga u novinama “nikad ne oslovljavam sa “političar”, “jer ja to nisam, piši Graditelj, to jesam”…
Ali, bio sam svedok kako je Mrkonjić u maniru duhovitog čoveka od integriteta, u jednom selu kod Kraljeva dočekao tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kada je SNS, malo pre toga, pobedila DS na izborima.
Mrka: – Ti ćeš da vodiš narod, ajde u pizdu materinu, dolaziš sa tri automobila. Građani nemaju leb da jedu, a ti dolaziš sa tri automobila…- dočekao ga je Mrka,
Uz zagrljaj i – pečenog vola!
Sad pokojni premijer Zoran Đinđić, svojevremeno je često u političkim nastupima kao opozicionar znao da „bocne” Mrku, govoreći mu da je posle NATO bombardovanja mostove obnavljao pomoću stiropora!
Ali, čim su demokrate došle na vlast, Zoran Điđić ga je pozvao na saradnju. Mrka je ponudu odbio!
Vratio mu je za stiropor: „Pa vi nećete moći da okrečite ono što smo mi izgradili“.
Ne znam da li je Mrka na svojoj sahrani “naručio” kratke govorancije, o sebi, jer i on je više voleo da radi nego da priča, a ta želja mu je ispunjena…Istina, ne znam, zašto mu nije ispunjena želja da bude sahranjen u porodičnoj grobnici, koju je zakupio, kako mi je pričao, pre tridesetak godina?! Ivica Dačić je, istina, dao neko smušeno objašnjenje, a moj prijatelj Mrka je sahranjen sa svim državničkim počastima. Kakve i zaslužuje…
Teško mi je ovo da kažem, da je neka sahrana, ma kako dobro organizovana bila lepa, ali bila je, pre bih rekao dostojanstvena. A moj Mrka je uspeo ono što decenijama ovde nije uspeo: da OBJEDINI “zaraćene strane”, i vlast i opoziciju. Pokazao je u samrtnom danu da je stvarno i moguće, kako je u svojoj istoimenoj knjizi napisao i veliki Dobica Ćosić, da ljudu zaista mogu sve ako imaju dobre volje i razumevanja za – one “druge”.
Ah da, kad je počela sahrana i dosadna kiša koja je dosadno rominjala je – prestala… A raspolućena i raspamećena Srbija se u Mrkinu čast, drugi razlog ne nalazim, bar na čas – OBJEDINJENA. Sećam se da sam tekst o sahrani Milutina Mrkonjića pod naslovopm “Objedinitelj” objavio u nedeljniku “Svedok”.
Setih se da je, svojevremeno na komemoraciji rekao Aleksandar Vučić: -Nisu njegove funkcije bile važne, on je bio mnogo važniji od mesta koje je zauzimao…On je čovek koji je izazivao kreativni zemljotres. Imao je neograničenu maštu, snove, ciljeve. Verovao je u graditeljstvo, u mostove i gradio ih je. Hteo je puteve, a kada ih nije uradio, na sebe je prihvatao krivicu, a da njegova krivica nije bila, jer nije bilo novca.
Da se vratim srpskoj zbilji: Opet unapred da kažem da sam očekivao rafalnu paljbu nekih opoizicionara, koji objektivno nemaju baš mnogo argumenata da bi osporavali Milutina Mrkonjića, ali je ovaj Vučićev predlog, eto bio crvena marama i dobra prilika da poput gladnih, krvoločnih zveri da se rastrgnu i napadnu i počivši Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, a i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da moj prijatelj Mrka postane još jednom “kolateralna steta”.
Iako niko od brojnih opozicionara koji su se oglasili povodom predloga da nova obilanica nosi ime Milutina Mrkonjića ne spori stručnost i zasluge Mrkonjića, većina smatra da javni objekti ne bi smeli da nose ime po bliskim saradnicima Slobodana Miloševića?!
Marina Lipovac Tanasković, narodni poslanik Narodne stranke, kaže da nije sigurna po čemu građani pamte bivšeg ministra infrastrukture da bi po njemu bila nazvana obilaznica.
„Da li po tome što je osvojio 6% glasova na izboru za predsednika Srbije ili po skandaloznom privatnom životu o kojem su pisali svi mediji. Plašim se da nije dao veliki doprinos za Srbiju i da je malo godina prošla od njegove smrti da bi se stvari sagledale, a najružnije bi bilo to posle menjati“, kaže Lipovac Tanasković.
Filip Tatalović, odbornik u beogradskoj Skupštini Demokratske stranke, kaže da je potpuno logično da Vučić to predloži:„Mrkonjić je postao poznat po projektima „završenim pre roka“ koji su najčešće postojali samo na RTS-u i drugim državnim medijima, dok je u stvarnosti zemlja bila razorena katastrofalnim bombardovanjem do kojeg je dovela „mudra“ politika vlade čiji je Vučić bio deo. Danas isto tako najveći broj Vučićevih uspešnih projekata postoji samo u njegovoj glavi ili u izveštajima režimskih medija. Mrka je zato zapravo bio neka vrsta proto-Vučića, pa je shvatljivo da predsednik želi da mu se oduži“.
Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke: „Milutin Mrkonjić je bio i ministar infrastrukture u vreme koalicione vlade DS-SPS. Besmisleno je i nepristojno da ja sada ocenjujem rad čoveka koji je bio deo vlade pre 10 godina i koji je na žalost preminuo. Ali, ako SPS želi da oda počast svom počasnom predsedniku, onda će možda želeti da to isto urade i sa svojim bivšim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Ne znam koji infrastrukturni objekat bi bio adekvatan u tom slučaju. Put kojim nas je vodio Milošević bio je civilizacijska obilaznica i nacionalna stranputica“.
Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret: “Imenovanje javnih objekata u Srbiji po najvišim predstavnicima diktatorskog režima Slobodana Miloševića predstavljalo bi ruganje žrtvama tog režima na području bivše Jugoslavije, posebno žrtvama u. To bi bilo ruganje žrtvama pomenutog režima na području cele bivše države, a pogotovo žrtvama tog režima u Srbiji. Mrkonjić je bio jedna od uzdanica u vreme vladavine režima Miloševića, te mu zločini tog doba nisu mogli biti nepoznati. O njima nikada nije govorio. Ni jedna žrtva tog režima nije dobila satisfakciju u kažnjavanju zločina u rečima Milutina Mrkonjića, a dobro je poznato da je bio u bliskim odnosima sa Mirjanom Marković i Slobodana Miloševićem Ovo se odnosi i na Milutina Mrkonjića, za koga je potpredsednik Vlade i predsednik SPS-a Ivica Dačić osigurao da se po njemu nazove obilaznica oko Beograda. Ne sporim stručnost Milutina Mrkonjića, ali to nije dovoljno za aboliranje pripadnosti sistemu koji je unazadio Srbiju. Mrkonjić bio „visoki funkcioner režima koji je odgovoran za gotovo 1.000 ubijenih kosovskih Albanaca. “.
Vladan Zagrađanin, funkcioner SPS: Socijalisti su zahvalni predsedniku Srbije na predlogu da obilaznica oko Beograda ponese ime počasnog predsednika SPS Milutina Mrkonjića. Siguran sam da će i drugi to podržati, jer naš Mrka je to zaslužio“.
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i koalicioni partner SPS: „Milutin Mrkonjić je legenda srpskog graditeljstva i najveći neimar u novijoj srpskoj istoriji. Kada pogledamo šta je sve sagradio posle NATO agresije i za koji vremenski period, siguran sam da ima velike zasluge da obilaznica oko Beograda nosi njegovo ime. On je pre svega bio dobar čovek, sposoban, veliki stručnjak i mislim da Srbija nikada više neće imati takvog neimara i graditelja koji je sve pravio pre roka“.
Bojan Kostreš, liider Lige socijaldemokrata Vojvodine: Dačićeva najava ne iznenađuje, pošto je u skladu sa svime što nam se događa. Pitanje je dana kada će početi sa rehabilitacijom Slobodana Miloševića i njegove politike pošto su zločince iz drugog svetskog rata uglavnom rehabilitovali, a od Ratka Mladića svako malo prave idola. Dokle god se organizovano ne pobunimo i ne ponudimo vrednosnu i političku alternativu Aleksandru Vučiću i njegovim saveznicima, ovakve i slične stvari će nam se dešavati. Zato je LSV i pružila ruku saradnje svim proevropskim i građanskim organizacijama. Jedino kroz saradnju možemo nešto promeniti“.
Aleksandar Olenik, opozicioni poslanik u Skupštini Srbije, smatra da su Ivica Dačić i SPS dosledni u dve stvari: biti na vlasti po svaku cenu i sa svima bez obzira na politiku, pa tako mogu i sa DS i SNS. Druga stvar je, prema njegovim rečima, briga za svoje članove, a tu spadaju finansije, unosni poslovi, trgovina uticajem, zaštita od suda i tužilaštva, kao i propaganda. Ovo je ujedno i način kupovine glasova i održavanja na političkoj sceni. Ovaj predlog naziva je dokaz za ovakvo delovanje, ali i za rezultate odsustva lustracije“.
Stranka slobode i pravde predlaže da se obilaznica zove po Dušku Radoviću čija stogodišnjica rođenja se obeležava ove godine 29. novembra, navela je u pisanoj izjavi Mila Popović, predsednik Gradskog odbora ove stranke:
„On je neko ko je voleo Beograd, pisao o njemu i razumeo šta Beograd jeste. Iako nije bio rođen u Beogradu, on je postao njegov neizostavan deo sa kojim su se generacije Beograđana budile“. To što je Milutin Mrkonjić za svoje stranačke kolege u SPS-u „legenda“ ne znači da obilaznica kod Beograda treba da ponese njegovo ime. Zašto se Beograđani ne pitaju kako će se zvati obilaznica kod Beograda? Ko je ovlastio predsednika države Aleksandra Vučića da o tome odlučuje sa svojim koalicionim partnerom Ivicom Dačićem i predlaže da se zove po preminulom Milutinu Mrkonjiću? Koje su niegove zasluge za društvo, Beograd i Srbiju, da se po njemu zove obilaznica? „Politika devedesetih, koja se neminovno vezuje za SPS, koju su formirali i propagirali i tada mladi Vučić i Dačić, je politika koja je mnoge unesrećila, unazadila i protiv koje su mnogi Beograđani protestovali. Ovakve nepromišljene odluke mogu samo da prodube razlike u društvu“, zaključila je Popović.
PS: Da se, na kraju, malo i oporo našalim: možda bi “šetači”, kad već blokiraju beogradske i međunarodne puteve, mogli da jedno veče odšetaju i do nove obilaznice koja će nositi ime Graditelja Milutina Mrkonjića?!
