Od vesti i snimaka o uništenim ruskim jedinicama i opremi, do priča o „diplomatskom rešenju“
Poslednjih dana zapadni medji su, čini se, promenili ton svojih izveštaja o Ukrajini. Iako za sebe tvrde kako su nezavisni i objektivni, sudeći prema izveštajima vodećih zapadnih medijia na engleskom – CNN, BBC, Euronews, Sky News, kao i listova Njujork Tajms, Vašington Post, Tajms ili Dejli telegraf – evidentno je da otvoreno agituju za ukrajinsku stranu i da ne izveštavaju balansirano. Niz primera to pokazuje: od toga da se redovno objavljuju tekstovi i analize o tome koliko vojnika i opreme su izgubile ruske snage a da nema ni slova o gubicima Ukrajinaca, do toga da se o ruskom napredovanju izveštava kratko, agencijski, dok se svaki ukrajinski uspeh prenosi sa entuzijazmom, uključujući mnoštvo snimaka uništene ruske opreme i ubijenih ruskih vojnika.
Kako se pokazuje na terenu – ruske snage poslednjih dana ostvaruju značajan napredak u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, potiskujući ukrajinske snage. Uporedo sa ovim događajem, na vestima BBC-a, Skaj Njuza, Euronjuza i CNN-a vodeće vesti su postale one o unutrašnjim pitanjima u SAD, Britaniji i EU – od pucnjave u školi u SAD, do „partigejta“ u Britaniji, do ekonomske krize u EU. Ukrajina je i dalje u naslovima, ali potisnuta znatno niže, kao treća, četvrta vest.
Takođe, uz najavu da će režimu u Kijevu biti poslato novo naoružanje, sve više se govori o tome da rešenje na terenu mora da bude „diplomatsko“ i „da će sve završiti diplomatijom“.
Naravno, u novinama – naročito britanskim, poput Tajmsa i Telegrafa – i dalje se objavljuje pregršt komentara i mišljenja u kojima se ide toliko daleko da se bilo kakvi ustupci Rusiji u vezi sa Ukrajinom upoređuju sa ustupcima Hitleru 1938. u Čehoslovačkoj, odnosno, otvoreno se porede današnja Rusija i nacistička Nemačka.
Naravno, sve će se okrenuti prvim napretkom ukrajinskih snaga – i tada će, ponovo, zapadnim medijima dominirati slike uništene ruske opreme, mrtvih ruskih vojnika, zarobljenika i pomezni naslovi o tome „da su Rusi u zbegu“ ili nešto slično.
U Britaniji veliki broj pabova, javnih ustanova ili državnih objekata uz britansku ističe i ukrajinsku zastavu. Nameće se logično pitanje – gde su bile iračke zastave kada je Britanija, uz SAD, napala Irak 2003. pod lažnim izgovorom, u kojem je ubijeno stotine hiljada ljudi (u poređenju sa preko 4.000 civila koji su do sada, prema podacima UN, stradali u Ukrajini)? Gde su bili britanski i zapadni „objektivni“ novinari da – kao sada u Ukrajini – o britanskim i američkim snagama govore kao o „invejderima“ (onima koji vrše invaziju), „okupatorima“ i da provode vreme sa iračkom vojskom i izveštavaju o njihovoj drami, kao što to rade sada u Ukrajini? Odgovori na ova pitanja i razlozi koji iza njih stoje su savim očiti, posebno ljudima u Srbiji. Iako ti odgovori i razlozi nikada neće dobiti zasluženi prostor u zapadnoj javnosti, to ne znači da bi trebalo odustati od njih i ne pominjati ih.
Afera / A. Chatten
