Piše: Vladimir Prebiračević
Petak popodne pred sam kraj godine pravi početak prazničnih dana uz španski fudbal na televiziji. Selta i Sevilja igraju lepršavo i dopadljivo ali jedan detalj na grafici na ekranu stalno bode oči a to je ukrajinska zastava kao deo animacije u gornjem desnom uglu ekrana.
Razumem da je to deo ne baš sadržajne podrške Španije Ukrajini u ovom sukobu na istoku Evrope ali dosta je iritantna podrška koja mislim da pravi veći kontra efekat gledaocima u ovoj situaciji, iako je želja sasvim drugačija.
Mnogi pojedinci i organizacije pa i evropske institucije su se utrkivali u dokazivanju lažne ljubavi prema zemlji koja je postala oružje u rukama moćnika koji su je gurnuli u sukob sa Rusijom koji nikako ne mogu da dobiju. Trend rusofobije je išao uzlaznom linijom sve do samog proglašenja Rusije za terorističku državu u nekoliko parlamenata uglavnom na istoku posrnule Evrope koji su takođe istureni u pokušajima da zadaju sitne udarce ispod pojasa a koji samostalno nisu sposobni da se brane ni od veće grupe lovaca koja bi zalutala npr u Baltičke zemlje i koji su se osilili usled činjenice da su deo NATO pakta. Veliko je pitanje da li bi iko reagovao kada bi se ruski tenkovi pojavili u ovim zemljama i velika je nepoznanica da li bi Nemci krenuli da brane svoje baltičke prijatelje ali ne samo oni nego da li bi neko u Italiji želeo da se igra sa ruskim medvedom.
Sve je ovo hipotetički ali ono što je realno to je prisutna i obilato propagirana rusofobija i antiruska histerija koja je dovela čak do uklanjanja spomenika sovjetskim vojnicima u većini zemalja koje se nalaze na istoku Evrope veoma blizu mesta sadašnjih sukoba ali i piscima i drugim zaslužnim ličnostima iz istorije tih prostora.
U Srbiji su se pojavile neke nove organizacije koje u svojoj agendi imaju upravo zadatak da podstaknu tenzije i da svojim agresivnim i bučnim delovanjem izazovu pažnju medija ali i stanovništva. Posebno im je cilj izazivanje pažnje stranih finansijera koji obilato doniraju za ovakve aktivnosti. Ništa manje nisu aktivne i određene marginalne političke stranke koje su videle mogućnost da i same profitiraju na ukrajinskoj tragediji i da uhvate neke mrvice sa evropskog kolača histerije i mržnje prema Rusiji. Pojedini su posebno skloni da svoja zalaganja za evropske vrednosti, ljudska prava i slobode i demokratiju vrlo lako pretoče u izrazitu mržnju prema svemu što je rusko ali i svemu što je srpsko što je za još veću zabrinutost. Njihova sklonost da svoju agendu delovanja sprovode pod lažnom zastavom humanizma i renesanse vrlo brzo prevedu u najgore srednjevekovno mračnjaštvo koje može da se zamisli ali i vidi u nekim čudnim pojavama u Ukrajini koji podsećaju ili neverovatno liče na okultne obrede koji su se sprovodili i u nacističkoj Nemačkoj u prošlom veku.
Propagandna mašinerija radi svaki dan pa se svaki detalj koristi kako bi se posebno naznačili navodni ruski zločini i kako bi neobaveštenim evropljanima nametnuli narativ koji im je potreban kako bi i u svakoj pojedinačnoj zemlji donosili odluke koje idu na štetu tog istog stanovništva. Razni nazovi naučnici, stručnjaci i analitičari gotovo na isti način, istim rečnikom , potpuno sinhronizovano svaki događaj i svaku pojavu koja ima veze sa Rusijom tumače na potpuno identičan način što je prosto neverovatno. Sa raznih meridijana dolaze ljudi koji imaju potpuno identično mišljenje kao da je po scenariu učeno, kao da ga je pisao neko ko je veoma sposoban u kreiranju takvih narativa koji će uniformno koristiti razni samozvani autoriteti kako bi dali privid pravedne borbe iako im tragovi smrde nečovještvom. Srbija koja još uvek nije dovoljno jaka se našla na indirektan način u situaciji da mora de se pravda zašto brani svoje nacionalne interese i zašto neće protiv prijatelja da učestvuje u hajci koja treba da dovede do poraza jednih od retkih političkih saveznika koje imamo a to su na prvom mestu Rusija pa onda odmah za njom i Кina i ostale prijateljske zemlje.
Mi treba da zabijemo, po nagovorui „partnera“ sa zapada, nož u rusku ruku koja nas u geopolitičkoj areni drži iznad površine vode i brani našu poziciju u Savetu Bezbednosti kao i drugim međunarodnim organizacijama i sprečava da nas podave i pootimaju nam sve što smatraju za vredno isti ti „partneri sa zapada“ koji ni na koji način ne poštuju naše legitimne interese u našoj sopstvenoj zemlji.
Autošovinisti, koji su u ogromnoj manjini u našem narodu ali su itekako prisutni u medijima u Srbiji, svakodnevno lobiraju za ideje ulaska u NATO kao i priznavanje nezavisnosti Кosova kao i uvođenje sankcija Rusiji i proterivanje ambasadora i ostalih diplomata iz ambasade Ruske Federacije u Srbiji. To su isti oni ljudi koji će nas preko sredstava javnog informisanja ubeđivati da vojska Srbiji nije potrebna kao i da je bolje da se vojni budžet prebaci u obrazovanje i zdravstvo. U isto ono obrazovanje u čijem reformisanju učestvuju na razne načine i gde nam kroje istoriju ali i srpski jezik i književnost menjaju malo po malo a na našu štetu i u istom tom zdravstvu gde naravno zdravstvenu opremu treba da kupujemo samo u zapadnim zemljama. Isti ti koji su navodno za slobodu i demokratiju zagovaraju u stvari da budemo klasična kolonija koja se ne pita o sopstvenoj budućnosti kao ni sadašnjosti a čiju i prošlost treba falsifikovati, promeniti i totalno unakaziti do neprepoznatljivosti.
Pogledajte samo sve srpske ličnosti koje su sa ovih prostora proslavljale svoje srpsko poreklo a koje su volšebno postale ili se trude da ih prisvoje u nacionalnom i verskom inženjeringu koji na srpskom prostoru pravi mnoge male hove nacije koje služe samo za zadovoljenje interesa onih koji su i kreatori tih pojava.
Svi tumači međunarodnog prava bez obzira na stručnost tvrde da se Ukrajini mora obezbediti suverenitet nad svojom teritorijom ali ujedno se Srbiji mora oduzeti. To su isti oni koji su bili navodni borci sa zapada protiv opakog komunizma u SFRJ i SSSR-u ali su oberučke prihvatili iste te unutrašnje komunističke avnojevske neprirodne granice SFRJ koje su razorile srpski prostor u godinama koje su sledile kao i u SSSR- u što im nije smetalo rastakanje ruskog prostora koje je ostalo u raznim državama nakon raspada SSSR-a koje nikada ranije nisu postojale. Licemerje kolektivnog zapada ali i njihovih ekspozitura i filijala u zemljama na Balkanu koje imaju zadatak rastakanja srpske nacionalne svesti po cenu uništenja svega od Srpske pravoslavne crkve kao najvezivnijeg faktora koje srpsko biće ima pa do svih drugih institucija i procesa. Srbija je u mnogo većoj opasnosti od Rusije jer je u totalnom okruženju i prepuštena samo sopstvenim instinktima koji je drže u životu, a bez ozbiljnih sredstava koji će te grabljivice držati podalje od naše zemlje koji će da grakću kao vrane dok sa strane i bezbedne udaljenosti gledaju kako Ukrajina nestaje ali joj dosipaju benzin na vatru kako bi taj požar potrajao što duže i kako bi se možda Rusija iscrpela i oslabila toliko da se raspadne iznutra po željenim šavovima kako bi je lakše progutali jer sami nikada neće smeti napasti. Uvek su oni sa zapada hrabri i silni protiv slabih i nejakih.
(direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”)
