Slučaj Novaka Đokovića u Australiji starije ljubitelje tenisa podsetio je na situaciju iz 1973. kada Nikola Pilić nije mogao da se takmiči na Vimbldonu, što je izazvalo veliki bojkot turnira.
IZVOR: BBC
Slučaj Novaka Đokovića u Australiji starije ljubitelje tenisa podsetio je na situaciju od pre pedesetak godina, kada Nikola Pilić nije mogao da se takmiči na Vimbldonu.
Te 1973. Pilić, koji će kasnije postati poznati trener, a čiju tenisku akademiju je i Đoković pohađao, bio je dugogodišnji reprezentativac Jugoslavije.
Njegova odluka da nastupi na turniru u Montrealu, a ne na meču Dejvis kupa između Jugoslavije i Novog Zelanda, koji se dešavao u isto vreme, pokrenula je lavinu koja je dovela do velikog bojkota Vimbldona te godine.
Teniski savez Jugoslavije kaznio je Pilića zabranom igranja na turnirima, a njihovu odluku podržala je Međunarodna teniska federacija (ITF), vladajuća organizacija svetskog tenisa.
Međutim, novoformirana Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP), čiji je Pilić bio član, u znak solidarnosti sa njim pozvala je na bojkot turnira na kojima Pilić zbog zabrane ne može da nastupi, među kojima je i Vimbldon.
“Iza mene je tada stalo više od 80 igrača, što je danas nezamislivo, kad svaki ima svog menadžera… Drugo je vreme skroz, novac sve promeni”, navodi Pilić za BBC na srpskom.
Ipak, kako kaže, njegov slučaj nemoguće je porediti sa situacijom u Australiji.
U Pilićevom slučaju, sukobi su izbili u teniskim krugovima, dok su se u Đokovićev slučaj uključili i državni organi.
Australijske vlasti ponovo su Novaku Đokoviću ponovo ukinule vizu, u nameri da ga, nekoliko dana pred početak Australijan opena, na kojem brani titulu, deportuju iz zemlje.
Đoković je na tu odluku uložio žalbu i u toku je hitno saslušanje, kojim predsedava Entoni Keli, sudija Federalnog okružnog suda.
Pilić takvom odlukom nije iznenađen.
“Pravio je i Novak greške i sve bi bilo lakše kad bi bio vakcinisan, ali oni su njega pozvali tamo, a od kada je došao tretiraju ga kao kriminalca”, navodi.
Viktor Troicki, selektor selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije i Đokovićev prijatelj kaže za BBC da je sve to “politički organizovano”.
“Neverovatna odluka vlasti, šokantno je sve što se dešava zadnjih dana u Australiji”, izjavio je Troicki.
Bojkot Vimbldona
Nikola Pilić bio je u velikom naletu 1973. godine.
Stigao je do finala Rolan Garosa, u kojem je poražen od Ilije Nastasea, čuvenog rumunskog tenisera, ali je to ostao njegov najveći uspeh i individualnoj kategoriji.
Zbog toga su njegove nade pred Vimbldon bile velike.
Međutim, preklapanje turnira izazvalo je velike probleme.
“U istoj nedelji bio je masters u Montrealu na kojem sam igrao, kao i Dejvis kup meč između Jugoslavije i Novog Zelanda u Zagrebu”, priseća se Pilić.
Pilić je odlučio da nastupi na turniru u Montrealu i lavina je pokrenuta.
Iz Teniskog saveza Jugoslavije tada su naveli da je Pilić odbio da igra, iako se obavezao na to, što je teniser negirao.
Savez ga je kaznio devetomesečnom zabranom igranja na turnirima, što je prihvatio i ITF, koji organizuje Dejvis kup i Fed kup, reprezentativna takmičenja za tenisere i teniserke.
Kazna mu je potom smanjena na mesec dana, ali je isticala 30. juna 1973. – pet dana posle početka Vimbldona, zbog čega tamo nije mogao da nastupa.
Novoformirani ATP, pod čijim okriljem su bili vodeći svetski teniseri, potom je u znak solidarnosti sa Pilićem, pozvao članove na bojkot turnira koji zabranjuju Piliću da igra, između ostalog i Vimbldona.
“To je sve bila borba između ITF-a i ATP-a”, navodi Pilić.
U tekstu Gardijana o tom događaju navodi se da je ITF time želeo da se suprotstavi sindikatu igrača, koji je, kako navode “pokazivao čvrste i zahtevne stavove o tome kada će, gde i za koliko novca njegovi članovi igrati”.
Klif Drajsdejl, tadašnji predsednik ATP-a, izjavio je da se Pilić tada ni na koji način nije obavezao da nastupi za Jugoslaviju protiv Novog Zelanda, kao i da za to imaju dokaze.
Na kraju više od 80 tenisera nije učestvovalo na najpoznatijem teniskom turniru na svetu.
Među njima je bio i Sten Smit, tada aktuelni šampion Vimbldona i dvostruki finalista, kao i brojni drugi velikani.
“Svi koji su ostali samo su hteli da iskoriste tu situaciju i osvoje Vimbldon”, navodi Pilić.
“Ilije Nastase, Jan Kodeš iz Čehoslovačke i pojedini su pričali da im njihove vlasti njihovih zemalja nisu dozvoljavale da nastupe, imali su alibi”, dodaje.
Nastase se, piše Gardijan, pozivao na to da mu je lično Nikolae Čaušesku, dugogodišnji i zloglasni predsednik Rumunije, naredio da igra.
Turnir je na kraju osvojio upravo Kodeš, kojem je to bila treća grend slem titula u karijeri.
“Ipak, ne može se praviti paralela sa današnjim dešavanjima”, kaže kratko.
“Sada je u pitanju ogroman novac, ogromni ATP poeni, svaki igrač ima svoj menadžment, svaki ide u svoj ugao i tako dalje”.
Pilić je u karijeri prethodno 1967. stigao do polufinala Vimbldona, a tri godine kasnije osvojio je US Open u dublu.
