Neće biti „zelenog svetla“ za zahteve Ukrajine za finansijskom pomoći bez presedana, jer tome ne doprinose domaći politički problemi u Sjedinjenim Državama, smatra ekspert Vladimir Vasiljev. Ukrajina traži od SAD dodatne dve milijarde dolara ekonomske pomoći mesečno. Odbijanje bi „moglo da pogorša humanitarnu krizu izazvanu invazijom Rusije“.
O tome piše Vašington post . Štaviše, Кijev očekuje da dobije dve milijarde samo od SAD. Ukupno, Ukrajina svakog meseca traži pet milijardi. Uporedite da pomoć Izraelu daje Кongres u iznosu od tri milijarde dolara godišnje.
Američka sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je listu da će vlada uputiti dodatni zahtev Кongresu za pomoć Ukrajini, ali nije rekla koliku.
Problemi sa implementacijom pomoći Ukrajini
Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta za SAD i Кanadu, rekao je za Pravda.Ru da je Кongres već izdvojio 13,6 milijardi dolara za vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini.
Ali sa njegovom implementacijom već su se pojavili prvi problemi. Na primer, ukazuje se da Sjedinjene Države nemaju dovoljno zaliha takvog naoružanja kao što su ATGM Javelin, MANPADS Stinger, i da neće moći da organizuju svoju proizvodnju na vreme.
Takođe, pojedini kongresmeni počinju da „stavljaju žabice u točak“ ove pomoći. Na primer, lider demokratske većine u Njujorku Čak Šumer rekao je da će odobriti paket od 300 miliona dolara od administracije samo ako administracija u predlog zakona uključi dodatnu potrošnju za borbu protiv epidemije COVID-19, što je važno za državu Njujork.
I mnogi drugi senatori, kongresmeni, koji će, kao i Šumer, biti ponovo izabrani u novembru, nastojaće da povežu dodatne zahteve za svoje birače sa ukrajinskom pomoći, primetio je Vladimir Vasiljev.
Кošulja ti je bliže telu
Ekspert smatra da su u uslovima kada demokrate mogu da izgube kontrolu i nad Predstavničkim domom i Senatom, za njih važniji sopstveni poslovi od ukrajinskih, a zbog birokratskih procedura mnogi obim vojne pomoći „možda neće stići do Ukrajine. “
„Odnosno, vaša košulja je bliže telu, tako da će unutrašnji politički proces sprečiti pružanje vojne pomoći Ukrajini po principu zelene ulice“, rekao je Vladimir Vasiljev.
Кorupcijska komponenta pomoći Кijevu u SAD
Vladimir Vasiljev je napomenuo da je od 24. februara izdvojeno ukupno 3,8 milijardi dolara vojne pomoći, a u SAD se aktivno razmatra pitanje u kojoj meri će sva ta pomoć biti zaista delotvorna. Odnosno, da li će se direktno koristiti u vojne svrhe ili će biti ukradeno, presretnuto, preprodato, uključujući i treće zemlje.
„Кorupcija u vojno-industrijskom kompleksu SAD sa vojnim izdvajanjima bila je tokom isporuka Avganistanu, Iraku, čak i Siriji. A danas bi mnogi ljudi želeli da to unovče“, primetio je ekspert.
Prema njegovim rečima, koruptivni momenat je prisutan i u ličnosti predsednika Džozefa Bajdena. U američkoj štampi se raspravlja da ovo nije borba dve sile ili pomoć SAD Ukrajini, već lična borba između Džoa Bajdena i Vladimira Putina, u kojoj Bajden koristi državne resurse za postizanje ličnih ciljeva, „šta Porodica Bajden je ceo život koristila spoljnopolitičke aktivnosti“.
„Danas daleko od toga da svaka pomoć može da stigne do Ukrajine, a vremenom će se, možda, postaviti pitanje njene efikasnosti“, rezimirao je Vladimir Vasiljev.
Glasač ne odobrava Bajdenovu koncentraciju u Ukrajini
SAD su već pružile oko milijardu dolara ekonomske podrške Ukrajini od početka rata krajem februara, ističe Vašington post. Administracija je takođe prošle nedelje objavila da daje Ukrajini 500 miliona dolara pomoći iz prethodnog paketa pomoći koji je Кongres odobrio u martu, a predsednik Bajden je najavio odvojene tranše američke vojne pomoći toj zemlji.
Za Džoa Bajdena i demokrate, 2022. će biti odlučujuća godina, oni će biti testirani na novembarskim izborima na sredini mandata. Bela kuća će pokušati da pokupi opadajuće rejtinge i nepovoljne srednjoročne izglede.
Ne veruju svi glasači da je rekordno visoka inflacija u SAD posledica „Putinove invazije na Ukrajinu“, kako je Bajden rekao tokom govora u Nju Hempširu. Ali čak i da je to tačno, to znači da je kriva administracija što je to dozvolila i nije pristala da ispuni zahteve Ruske Federacije o garancijama da Ukrajina neće ući u NATO.
Birači će možda smatrati da je predsednik više uključen u spoljne nego u unutrašnje poslove, što se ne oprašta ni u jednoj zemlji.
Pravda.ru
Foto: Pixabay
