Razgovori su uznemirili Bajdenovu administraciju jer su pokazali koliko je Moskva postala frustrirana zbog neuspeha na bojnom polju u Ukrajini, tvrde zvančnici sa kojima je razgovarao list
Visoki ruski vojni lideri nedavno su razgovarali o tome kada i kako bi Moskva mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, što je doprinelo povećanju zabrinutosti u Vašingtonu i savezničkim prestonicama, prema više visokih američkih zvaničnika, piše Njujork Tajms u opširnom članku.
Predsednik Vladimir Putin nije učestvovao u razgovorima koji su vođeni u pozadini sve jače nuklearne retorike Rusije i njenog – kako se navodi – neuspeha na bojnom polju.
Ali činjenica da su visoki ruski vojni lideri čak vodili razgovore uznemirila je Bajdenovu administraciju jer je pokazala koliko su ruski generali frustrirani zbog svojih neuspeha na terenu, i sugeriše da Putinove prikrivene pretnje da će upotrebiti nuklearno oružje možda nisu samo reči, piše u tekstu.
Ipak, list ističe da su američki zvaničnici rekli da nisu videli dokaze da Rusi postavljaju nuklearno oružje ili preduzimaju druge taktičke mere kako bi se pripremili za napad.
Obavještajni podaci o razgovorima kružili su unutar američke vlade sredinom oktobra.
Američki zvaničnici nisu hteli za list da opišu scenarije koje su vojni rukovodioci u Moskvi razmatrali za upotrebu nuklearnog oružja. Međutim, Villiam Burns, direktor C.I.A., ranije je rekao da bi Putinov „potencijalni očaj“ da izvuče pobedu u Ukrajini i neuspesi u ratu mogli da navedu Rusiju da iskoristi nuklearno oružje.
Džon F. Kirbi, zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost, odbio je da komentariše „pojedinosti ovog izveštaja“.
„Od samog početka smo bili jasni da su komentari Rusije o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja duboko zabrinjavajući i da ih shvatamo ozbiljno“, rekao je Kirbi. „Nastavljamo da ovo pratimo najbolje što možemo i ne vidimo nikakve indikacije da se Rusija priprema za takvu upotrebu.
Pentagon procenjuje da Rusija ima zalihe od čak 2.000 komada taktičkog nuklearnog oružja, koje je dizajnirano da se koristi na ratištima za savladavanje konvencionalnih snaga. Taktičko nuklearno oružje nikada nije korišćeno u borbi, ali se može primeniti na bilo koji način, uključujući raketu ili artiljerijsku granatu.
Taktičko nuklearno oružje ima manje snage i predviđeno je da se koristi na manjim dometima od bojevih glava koje se nose na interkontinentalnim balističkim projektilima.
Vojni stručnjaci kažu da bi upotreba nuklearnog oružja — prvi put u više od 75 godina — suštinski promenila oblik rata. Iako bi rezultirajuće uništenje zavisilo od mnogih faktora, uključujući veličinu oružja i vetrove, čak i mala nuklearna eksplozija mogla bi da izazove hiljade smrtnih slučajeva i učini delove Ukrajine nenastanjivim.
Njujork tajms piše da Putin ima isključivu vlast nad tim da li da koristi taktičko sredstvo i doneo bi odluku da ga upotrebi bez obzira na stavove njegovih generala.
Novi obaveštajni podaci su se pojavili kada je Moskva takođe promovisala, kako tvrdi list, neosnovanu ideju da Ukrajina planira da upotrebi takozvanu prljavu bombu — konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom. I to je došlo usred naleta kontakata između američkih i drugih zapadnih zvaničnika i njihovih ruskih kolega, uključujući dva poziva između ministra odbrane Lojda Ostina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.
Iako je rizik dalje eskalacije i dalje zabrinjavajuće visok, zvaničnici Bajdenove administracije i američki saveznici takođe kažu da su telefonski razgovori između zapadnih i ruskih kolega krajem prošlog meseca pomogli da se smanje neke od nuklearnih tenzija. Govor gospodina Putina prošlog četvrtka u kojem je negirao da se Moskva sprema da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini dodatno je snizio temperaturu, prema nekima od zvaničnika.
„Ne vidimo potrebu za tim“, rekao je Putin u svom govoru. „U tome nema svrhe, ni političke, ni vojne“.
List citira jednog evropskog zvaničika koji je rekao govor među saveznicima viđen kao deo Putinovog redovnog obrasca raspirivanja tenzija, posmatranja reakcije Zapada i sopstvene javnosti, a zatim preduzimanja koraka za smirivanje situacije.
Rusija je prošle nedelje izvela godišnju vojnu vežbu testiranja nuklearnih raketa. Američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao da američki zvaničnici ne veruju da su manevri „neka vrsta prikrivanja“ za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine.
U Vašingtonu, zvaničnici administracije kažu da još uvek ne misle da je Putin napravio planove da upotrebi taktičkog nuklearnog oružja ili čak prljave bombe.
„Nismo videli ništa što bi ukazivalo na to da je Putin doneo odluku da upotrebi prljavu bombu“, rekao je Ostin novinarima u Pentagonu prošlog četvrtka. Rekao je da je čak i razgovor o upotrebi nuklearnog oružja „opasan“.
Ali on je rekao da je administracija „sigurno zabrinuta zbog eskalacije“, kao što je to bilo od početka rata.
„Bilo bi to prvi put da je nuklearno oružje upotrebljeno u više od 70 godina“, rekao je on. „Ako se to dogodi, od samog početka smo bili jasni da ćete videti veoma značajan odgovor međunarodne zajednice“.
Zvaničnici Bajdenove administracije uporno su odbijali da javno opišu kakav bi to bio odgovor, ali je predsednik nagovestio da ne planira da uzvrati američkim nuklearnim arsenalom.
„Ja sam tip koji daje preporuku svom šefu šta treba da radimo i kako to treba da uradimo, i zato ću se postarati da on ima kredibilne odgovore koji su zapravo efikasni u smislu onoga što želimo da uradimo, ” rekao je Ostin, bez detaljnijeg objašnjenja.
Njujork tajms ocenjuje da za Putina, korišćenje taktičkog nuklearnog oružja manjeg dometa u Ukrajini predstavlja više komplikacija nego naređivanje ispaljivanja strateškog oružja, kao što je interkontinentalna nuklearna raketa. Pomeranje taktičkog nuklearnog oružja nije samo pitanje davanja naređenja i da dvoje ljudi okrenu ključeve za dugmiće za lansiranje.
Bilo bi praktičnih koraka na koje bi ruski komandanti bili upozoreni da budu spremni da sprovedu, uključujući kako da umanje bilo kakav rizik za rusko vojno osoblje u oblasti eksplozije.
„Ako postoji naređenje iz Kremlja, to se ne može tek tako magično dogoditi“, rekao je u intervjuu prošle nedelje Peter B. Zvack, penzionisani general vojske sa jednom zvezdicom koji je bio američki ataše za odbranu u Moskvi od 2012. do 2014. godine.
Od početka rata, američke obaveštajne agencije su tražile znake da Putin preduzima pripremne korake za upotrebu nuklearnog oružja, kao što su neprijavljene nuklearne vežbe ili strateške snage koje se stavljaju u stanje pripravnosti.
Ali američki zvaničnici su rekli da su sistemi upozorenja za otkrivanje takvih koraka nesavršeni i da nema garancije da će vojni ili obaveštajni zvaničnici moći da daju Beloj kući mnogo upozorenja unaped. To je jedan od razloga zašto su obaveštajni podaci o ruskim diskusijama posmatrani sa takvim interesovanjem.
Sa nuklearnim diskusijama na visokom nivou, ruska vojska odmerava šta bi moglo da podstakne Moskvu da upotrebi taktičko oružje. A bilo kakva dodatna intenzivna diskusija među visokim liderima o upotrebi nuklearnog oružja je nešto zbog čega su američki zvaničnici duboko zabrinuti — posebno ako bi se ruska vojska na jugu urušila.
Tenzije oko upotrebe nuklearnog oružja stalno rastu od uspešne protivofanzive Ukrajine početkom septembra.
Od tada, Putin je preduzeo korake za eskalaciju sukoba — pozivajući na mobilizaciju, aneksiju teritorije Ukrajine, direktnije uključenje u planiranje rata i odobravanje kampanje za napad i degradaciju električne mreže Ukrajine krstarećim raketama i, kako se tvrdi, iranskim dronovima.
Međutim – kako tvrdi Njujork tajms – ti koraci nisu promenili rusku sreću, a ukrajinske snage nastavljaju da napreduju na frontovima na severoistoku i jugu. Ovo je, međutim, demantovano vestima sa fronta: već oko dve nedelje u zapadnim medijima nema pompeznih najava ukrajinskih pobeda i napredovanja, a, po običaju, vesti o ruskim napredovanjima i kontraofanzivama se ignorišu.
Ipak, neki od tih eskalacijskih poteza, poput dovođenja više trupa, mogli bi imati veći uticaj na bojno polje početkom sledeće godine, navodi list.
Zvaničnici očekuju da će se intenzivne borbe nastaviti i sledećeg meseca, ali blatnjavi uslovi i hladnije vreme u narednih nekoliko nedelja mogli bi da dovedu do pauze do početka sledeće godine.
Njujork Tajms / Afera – A. Chatten
