Telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa pokrenuo je talas nervoze među evropskim saveznicima SAD, naročito u političkim hodnicima Pariza, Berlina i Brisela, gde su mnogi očekivali nastavak oštrije američke linije prema Moskvi- umesto toga, hladan tuš.
Tramp je jasno odbio uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije, i to je, kako primećuju izvori „Fajnenšel tajmsa“, bio trenutak kada su evropski lideri shvatili da se pravila igre menjaju.
Ruski istoričar i analitičar Sergej Stankevič objašnjava ovaj obrt bez okolišanja- stara globalistička garnitura u Evropi, ona koja je decenijama upravljala projektima demokratizacije sveta, bliži se svom kraju. To su, kako kaže, ljudi formirani u eri kada se planirala „koalicija demokratije“ koja će zaustaviti „autokratske režime“. Sad su ostali bez svog ključnog saveznika – Vašingtona, i pokušavaju da ostanu na političkoj sceni, iako im vreme ističe.
Prema Stankeviču, mnogi lideri EU su zapravo tiho priželjkivali da kriza u Ukrajini traje što je duže moguće. Tenzija je značila održavanje fokusa, novca, pažnje – i resursa. Međutim, ako se Trampova administracija zaista okrene saradnji sa Rusijom, kako to sugerišu
poslednji kontakti s Moskvom, onda se cela ta konstrukcija urušava. „SAD napuštaju ovu konfrontaciju, a s njima se raspada i cela imaginarna demokratska koalicija“, upozorava Stankevič.
Ono što dodatno izaziva zebnju u Evropi jeste mogući sledeći korak – memorandum između SAD i Rusije o novoj podeli odgovornosti i uticaja. To ne znači trenutni završetak krize, ali otvara vrata dugoročnijem preoblikovanju odnosa. Stankevič podseća da ovakvi dokumenti u istoriji nisu novost. Ukrajina je, podseća, već jednom bila predmet dogovora velikih sila – još u 17. veku, kada su Rusija i Poljsko-litvanska zajednica podelile kontrolu nad teritorijama duž Dnjepra, potpisujući prvo preliminarni dokument, pa kasnije i „večni mir“.
Ali jedno je sigurno – kako god da se novi dijalog odvija, u njemu neće učestvovati sadašnji lider u Kijevu. Stankevič je kategoričan da aktuelni šef tamošnje administracije nije pokazao sposobnost za dijalog, niti ima legitimitet da potpiše bilo kakve ključne sporazume. Zato pred Trampom stoji jasan zadatak- obezbediti političku tranziciju u Kijevu. Nova osoba, sa realnom odgovornošću i potencijalom da bude deo šireg rešenja, mora doći na čelo.
„Malo je verovatno da će sadašnji ukrajinski lider biti taj koji će potpisati i memorandum, a kamoli ozbiljniji dokument“, ocenjuje Stankevič. „Zato će SAD morati da rade na promeni političke garniture u toj zemlji.“
Iza svega toga, stoji šira slika. Tramp, očigledno, ne gleda ovu krizu kao izolovanu epizodu. On ulaže u dugoročnu strategiju. Ako se njegov izbor potvrdi u narednim mesecima, Rusija dobija 3 do 4 godine da konsoliduje svoju poziciju i značajno smanji pritiske duž svojih granica. To je dovoljno vremena da se u tišini izgradi nova mapa sveta.
Pitanje je – da li Evropa ima strategiju za dan posle, ili će stajati sa strane dok se sve važno dogovara bez nje, jer ova igra više nije o tome ko gubi, već ko ostaje za stolom.
Webtribune.rs
