Piše: Tomo Lovreković
Preživeli su Peti oktobar, preživeli su Slobu u Hagu, istorijsko
pomirenje, koferče, Radulovića, guranje u senku. Objektivno gledano,
deluju potpuno neuništivo: čak im je i danas izborni rezultat veći od
bilo kog procenjenog rejtinga i u onim retkim anketama koje su
objektivne.
Sve što ih zanima jeste vlast i ništa drugo. Zapravo, lažemo, vlast i
privilegije koje vlast nosi. S kim? Nebitno. Кoji smer? Nebitno. Bitno
je da se kasa i džepovi pune. Кuda vetar nosi, a sada nosi ka Moskvi,
tamo idemo, kao što su onomad sa Borisom jurišali ka Briselu, pa je
Ivica čak bio i najEvropljanin.
Bili su u senci, ćutali, a sada shvataju svoj značaj i u Beogradu i na
Republici i ne nedostaje mnogo da Ivica opet izgovori ono „…. , ali
zna se ko će biti premijer“.
Jednom ucenjivač, uvek ucenjivač – i to vešt. A, momenat mu se bliži i
nikada neće istrčati pre nego što dođe. Sa kapitalom koji nosi, u
svačiji zagrljaj je dobrodošao i svačija postelja mu je otvorena, a on
će se valjati i najglasnije uzdisati, samo da su mu interesi ispunjeni.
Prevrat u Srbiji i nestabilnost neće doneti žuti, jer za to nisu
sposobni ni kadri uz svu logistiku i podršku: doneće SPS i to po ko
zna koji put. Čim se za to steknu potrebni uslovi, a na tom su putu,
vešti i iz senke.
Hoće li taj prevrat Srbije preživeti? Кo zna? A i koga briga? Njih sigurno ne.
Oni hoće, još jednom. Puniji nego ranije, srećniji nego ranije i mirni
kao i uvek. Jer sve je prolazno, jedino je crveno na vlasti večno.
Кako reče Ivica, probao je opoziciju kratko i nije mu se svidelo.
Foto-Goran-Srdanov/Nova
