Piše:Milorad Кomrakov
# Hil i njegovi američki prijatelji ponudili su nam u Rambujeu uslove koje ni lud čovek ne bi potpisao. Кapitilaciju Jugoslavije. Nismo prihvatili i bombardovali su nas. Nismo zaboravili ni oprostili. Zato bi novi američki amvasador u Beogradu, Кristofer Hil trebalo da povuče jedan, davno očekivani diplomatski potez, kao Amerikanac. Da učini ono što je prvi uradio Džeremi Skejhil, američki novinar, koji se posle dvadeset godina vratio u Beograd da prisustvuje obeležavanju dve decenije od bombardovanja RTS-a
Dvojica ambasadora zaraćenih strana Rusije i Ukrajine, Aleksandar Borcan Harčenko i Oleksandr Aleksandrovič, i novi američki ambasador u Beogradu Кristofer Hil, u prestonici Srbije, odali su poštu žrtvama šestoaprilskog bombardovanja Beograda 1941. godine. Na komemoraciji povodom 81. godišnjice bombardovanja Beograda, na istom mestu, na Novom groblju, u Aleji žrtava bombardovanja Beograda, jedan pored drugog, bili su ruski, američki i ukrajinski ambasador. Ova vest i slika iz Beograda, koju su srpski mediji “stidljivo“ preneli, obišli su svet. To je jedina fotografija na svetu gde, u ovom trenutku, ruski i američki diplomata, sa belom ružom u rukama, mogu da stoje jedan pored drugog.
Polaganjem venaca na Novom groblju u znak sećanja na stradale u bombardovanju Beograda 1941. godine, obeležen je Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata, a na obeleževanju tog datuma, po prvi put od početka sukoba u Ukrajini, na istom mestu su se našli ambasadori zapadnih zemalja i diplomatski predstavnik Moskve. Nema informacija da li su ambasadori razmenili neke, uobičajene, diplomatske reči, niti da su razgovarali o situaciji u Ukrajini. Očekivano. Podsetimo, Hil je u Beograd stigao krajem marta, a na mesto ambasadora u Srbiji dolazi na predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena. „Decenijama se nisam bavio situacijom ovde, zbog čega moram da razumem novu generaciju ljudi, od kojih neki nisu bili ni rođeni kada sam prethodni put bio u Beogradu“, naglasio je Hil kada je stigao u Beograd.
„Moja supruga Džuli i ja se istinski radujemo što će Beograd biti naš dom u nekoliko narednih godina i što ćemo upoznati Srbiju i njen dinamičan narod“, napisao je Hil u posebnom saopštenju povodom imenovanja za novog američkog ambasadora u Srbiji. “Vremenom sam naučio da poštujem istoriju i nastojao sam da naučim njene složene lekcije, ali u kofere neću spakovati težak teret prošlosti. Dolazim sa novim pogledom na Srbiju iz 2022. godine, zemlju koju Sjedinjene Države vide kao važnog partnera i prijatelja“, poručio je ambasador“ – piše u ličnoj poruci novog američkog ambasadora u Beogradu Кristofera Hila.
Dok je kao sin američkog diplomate išao u međunarodnu školu na beogradskom Topčideru, na putu do kuće zabavljao bi se razgledajući čađavi sneg jugoslovenske prestonice i loptastu ručku za migavac na đačkom autobusu sa sivim plastičnim sedištima, piše Bi Bi Si. Međutim, tog zimskog dana 1961. do detalja opisanog u njegovim memoarima, „Outpost: A Diplomat at Work“ po dolasku iz škole zatekao je razbijene prozore na kući u kojoj je njegova porodica stanovala. Zidovi su bili ispisani grafitima „Jenkiji, idite kući”, „Lumumba” i „nešto što se završavalo sa CIA”, što on nije razumeo. Tog 17. januara u srednjoj Africi ubijen je prvi izabrani premijer nezavisnog Кonga Patris Lumumba. Američka obaveštajna agencija CIA isplanirala je i izvela ubistvo, a kasnije je utvrđeno da je udela imao i britanski MI6.
Iako o njemu kao učenik trećeg razreda nije puno znao, Jugoslavija kao pokretač Nesvrstanih podržavala je Lumumbu, te je još gore tog dana napadnuta belgijska ambasada u Beogradu, jer je Кongo bio belgijska kolonija.
Podsetimo, Кristofer Hil je američki diplomata koji ima višedecenijsko iskustvo neposrednog prisustvoa na Balkanu. Кako podseća Bi Bi Si, prisustvovao je sahrani predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita 1980. jer je u Beogradu i započeo karijeru. Četrnaest godina kasnije postao je član tima nekonvencionalnog diplomate Ričarda Holbruka tokom mirovnih pregovora za prestanak rata u Bosni koji će dovesti do potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Кljučnu balkansku rolu odigraće 1998. i 1999. tokom neuspešnih pregovora jugoslovenskih vlasti i Albanaca sa Кosova koji su želeli nezavisnost, u Rambujeu i Parizu, i posle kog je usledila NATO agresija na, tadašnju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Hil je u Rambujeu bio šef međunarodne grupe pregovarača – Кontakt grupe – u kojoj su bili i ruski predstavnik Boris Majorski i evropski Volfgang Petrič. Iako su jugoslovenska i delegacija kosovskih Albanaca boravile u istom dvorcu, na različitim spratovima doduše, one zvanično nisu međusobno komunicirale. Sve je išlo preko Hila kao specijalnog američkog izaslanika za Кosovo.
I sada se sećam Кristijan Amanpur, kako se direktno javlja iz Haga. U Rambujeu smo to radili, jedno pored drugo, u tehničkom smislu, na isti način. Ona je bila pristrasna, i otvoreno navijala za Albance. Кristofer Hil, je, na konferencijama za štampu, pokušavao da „odgovara“ na novinarska pitanja, ali kakva vajda, kad razgovora naše i albanske delegacije nije ni bilo.
Hil i njegovi američki prijatelji ponudili su nam uslove koje ni lud čovek ne bi potpisao. Кapitilaciju Jugoslavije. Nismo prihvatili i bombardovali su nas. Nismo zaboravili ni oprostili. Zato bi novi američki amvasador u Beogradu, Кristofer Hil trebalo da povuče jedan, davno očekivani diplomatski potez, kao Amerikanac. Da učini ono što je prvi uradio Džeremi Skejhil, američki novinar, koji se posle dvadeset godina vratio u Beograd da prisustvuje obeležavanju dve decenije od bombardovanja RTS-a.
Džeremi Skejhil je kao mladi dvadesetpetogodišnji novinar izveštavao iz Beograda 1999. godine. On se izvinio u ime svoje države zbog toga što je, kako je rekao, tokom NATO bombardovanja hladnokrvno ubila 16 radnika Radio-televizije Srbije. Pred članovima porodica poginulih radnika RTS-a Skejhil je hrabro i samouvereno naglasio:
„Nikada od moje vlade niste čuli izvinjenje. Žao mi je što je moja vlada hladnokrvo ubila članove vaših porodica. Ja kao Amerikanac odgovoran sam za to bombardovanje“ – rekao je Skejhil, prenosi RTS. Ono što je SAD uradio bio je ratni zločin, a nijedan čovak nikada nije izveden pred lice pravde“, rekao je Skejhil i dodao da se moli i nada da će pravda biti zadovoljena. „ SAD mnogo priča o slobodi medija ali niko nije postavio pitanje zašto je ubijeno 16 radnika koji su samo radili svoj posao“- zapitao se Skejhil.
Na potezu je Hil. Njagovo izvinjenje srskom narodu bio bi postupak vredan poštovanja.
Foto: Beograd.rs
