Nezavisnost Kosova bio plan UN
U najmanje dva skorašnja članka britanskog lista provlači se teza da je nezavisnost Kosova deo plana Ujedinjenih nacija iz 2007. godine
Nedavna dešavanja u Banjskoj, na Kosovu i Metohiji, ponovo su dala povod redovnim kritičarima i „ekspertima“ da udare na Srbiju, a zapadni mediji su im dali pregršt prostora.
Međutim, jedan detalj – naoko mali –počeo je da se „valja“ preko britanskog Gardijana koji tradicionalno ima veliko interesovanje za Balkan ali gotovo uvek negativan stav prema Srbiji.
Konkretno, u dva teksta – čiji je autor Džulijan Bordžer, spoljnopolitički urednik lista (koji je objavio i knjigu o lovu na haške optuženike) – navodi se da je Kosovo proglasilo nezavisnost „prema planu koji su podržale Ujedinjene nacije“. Ovo se pojavljuje u intervjuu sa Aljbinom Kurtijem koji je ovbjavljen 24. septembra kao i u nedavnom tekstu o dešavanjima na Kosovu od 2. oktobra.
Po sredi je pokušaj da se plan pregovarača Martija Ahtisarija – koji je Srbija odbila i koji nije formalno prihvaćen i podržan – prikaže kao plan Ujedinjenih nacija pa da se tako sugeriše da je nezavisnost takozvanog Kosova podržan čak i od UN, što je neistina. Time se, naravno, direktno udara na ključnu branu od priznanja „državnosti“ takozvane Republike Kosovo, a to je stolica u UN.
Zapadni mediji već odavno tretiraju „Kosovo i Srbiju“ kao „dve države“ a administrativnu liniju kao „granicu“, a sada se, izgleda, polako provlači teza i o tome da su čak i UN htele nezavisnost Kosova. Uz to, primetno je – kako u Gardijanu tako i u ostalim zapadnim medijima – da se sve više govori samo o Ohridskom sporazumu a da se Zajednica srpskih opština pominje samo usputno ali gotovo redovno bez naznake da je njeno formiranje obaveza Prištine još od 2013. godine! Tako je gore pomenuti Gardijan objavio intervju sa Kurtijem gde se vidi da je centralna tema formiranje ZSO, a da se uopšte u članku ne kaže da je to obaveza prištinskih separatista stara više od 10 godina!
Srbija već tri decenije nije u stanju da nađe mesto za svoj glas u zapadnim medijima. Posledice toga su očite – generalno rapsoloženje zapadne javnosti prema Srbiji je negativno. Primera radi, treking anketa kompanije Jugav (koja u kontinuitetu prati stavove ljudi prema određenom pitanju) pokazuje da svega 21 odsto britanske javnosti ima pozitivan stav prema Srbiji, a 25% ima negativan, dok je 51% neutralno. Poređenja radi, 54% Britanaca ima pozitivan stav prema Hrvatskoj a i druge susedne zemlje stoje bolje.
Nedavno pojavljivanje predsednika Vučića na CNN-u kod „čuvene“ Kristijan Amanpur nije imalo željeni efekat i čini se da je intervju koji je dala predsednica takozvanog Kosova Vjosa Osmani, delovao mnogo dinamičnije i ubedljivije.
Naravno, otvoreno je pitanje koliko je Srbija mogla i može da uradi u zapadnoj javnosti, imajući u vidu da su vodeće sile Zapada direktno protiv gotovo svih srpskih stavova. Ipak, neverovatno je da nijedna srpska vlast nije uspela da nađe uticajni svetski medij ili glas preko kojeg će moći da se, ako ne čuje pro-srpski, barem da se čuje objektivan stav o Srbiji i dešavanjima u regionu. Sama činjenica da Srbiji jedino odgovara istina ukazuje koliko je srpska pozicija beznadežna i koliko nije urađeno ništa da se čuje srpski glas.
Afera / A. Chatten
