Moldavija bi mogla da prekine članstvo u Zajednici nezavisnih država (ZND) – organizaciji koju čine bivše sovjetske republike – otkrio je predsednik parlamenta te zemlje Igor Grosu
Zvaničnik je rekao da već priprema nacrt zakona kojim bi se otvorio put za odlazak Kišinjeva iz ove političko-ekonomske grupe.
Govoreći u ponedeljak za moldavsku medijsku kuću NjuzMejker, Grosu je rekao da je „pokrenuo proceduru napuštanja Moldavije međuparlamentarne skupštine ZND“. On je dodao da će ovo biti „prvi korak ka izlasku iz post-sovjetskog komonvelta”.
Prema rečima Grosua, on je o svom predlogu već razgovarao sa građanima, vladajućom Strankom akcije i solidarnosti i predsednicom Majom Sandu.
Mediji su citirali Grosua koji je rekao da namerava da predstavi svoju inicijativu premijeru Dorinu Receanu i pripremi predlog zakona u bliskoj budućnosti.
„Nakon što je osnivač ZND, Rusija, varvarski napala Ukrajinu, ova organizacija se više ne može nazvati komonveltom“, rekao je Grosu.
ZND je osnovan krajem 1991. godine usred raspada Sovjetskog Saveza. Organizaciju trenutno čini 11 država sa različitim statusom: Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan.
Obraćajući se ruskim medijima RIA Novosti i Rossiia 24 početkom februara, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je zabrinutost da bi Moldavija mogla postati nova „anti-Rusija“, srodna Ukrajini.
Tvrdio je da je Zapad uspeo da postavi popustljivog predsednika na čelo zemlje „nekim veoma ličnim metodama, daleko od slobodnih i demokratskih [onih]“.
Prema rečima Lavrova, Sandu „juri u NATO“ i nije nesklon perspektivi spajanja Moldavije sa susednom Rumunijom.
Sanduov prethodnik, Igor Dodon, takođe je upozorio u januaru da bi ona mogla da pretvori Moldaviju u „topovsko meso“ u zastupničkom ratu NATO-a sa Rusijom.
U objavi na Telegramu, Dodon je optužio aktuelnog predsednika da je uvukao zemlju u NATO dok je „delovao po naređenju prekomorskih gospodara“. Bivši lider je tvrdio da bi takav potez bio u suprotnosti sa politikom neutralnosti sadržanom u ustavu Moldavije, kao i sa voljom moldavskog naroda, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Obraćajući se zapadnoj štampi ranije tog meseca, Sandu je otkrila da je „u Kišinjevu u toku ozbiljna diskusija… o našoj sposobnosti da se odbranimo, da li to možemo sami ili da li treba da budemo deo većeg saveza“.
Iako je prestala da direktno govori o članstvu u NATO-u, Sandu je dosledno sprovodila prozapadnu politiku od svog izbora na mesto predsenika 2020.
Moldavija je poslednjih godina aktivno sarađivala sa NATO-om, šaljući trupe da učestvuju u snagama vojnog bloka na Kosovu.
Zemlja je takođe prošlog juna dobila status kandidata za članstvo u EU.
Afera / A. Chatten
