Ruski poslanici razmatraju mogućnost otkazivanja ili suspenzije sporazuma kojim se uspostavlja pomorska granica zemlje sa Norveškom u Barencovom moru, piše Izvestija
U jeku sve komplikovanijih odnosa Rusije i Zapada, otvara se novo žarište koje ima velike geostrateške posledice, upozorava Izvestija.
Ugovori o teritorijalnom i pomorskom razgraničenju između Rusije i Norveške ne predviđaju njihov raskid jer je njihov cilj okončanje teritorijalnih sporova, podseća list.
„Međutim, u sadašnjoj situaciji, čak i ako se Rusija uzdrži od otkazivanja sporazuma, može da obustavi saradnju po nekim pitanjima, posebno o ribarstvu i ugljovodonicima“, istakao je predsednik Ruskog udruženja pomorskog prava Konstantin Krasnokucki.
Drugi ugovor o kome se raspravlja tiče se arhipelaga Svalbard. Od 1920. godine pripada Norveškoj, ali je zemlja dužna da pruži nesmetan pristup i mogućnost obavljanja ekonomskih aktivnosti drugim članicama ugovora. Ipak, Oslo teži da dokument posmatra kao dokaz svog punog suvereniteta nad Svalbardom.
U martu 2022. Norveška se pridružila nekim sankcijama EU protiv Rusije. Oslo je posebno naveo ograničenja kada je zabranio isporuku tereta u rusko mesto Barencburg. Iako je na kraju Norveška dozvolila da se teret tamo preveze, ovo pitanje ističe potrebu pokretanja diskusija među ugovornim stranama, jer su se mnoge stvari promenile u proteklih 100 godina, rekao je šef Centra za arktičke studije pri Ruskom Institut Evrope Akademije nauka, napomenuo je Valerij Žuravel.
„Kanada, Danska i Island su takođe nezadovoljni aktivnostima Norveške, odnosno njenim naporima da uspostavi zonu zaštite ribarstva“, naglasio je ekspert. Međutim, čak i sa zajedničkim interesima, malo je verovatno da će zapadne zemlje podržati inicijativu Moskve za održavanje novih konsultacija o Svalbardu u trenutnoj situaciji.
Izvestia / A. Chatten