Odnosi Moskve i Pekinga su više nego saveznički. Zapad je potcenio njihovu snagu, jer je ušao u direktnu konfrontaciju sa Rusijom oko Ukrajine, proizilazi iz izveštaja Strateško partnerstvo Rusije i Kine u uslovima evropske krize koji je u utorak na Istočnom ekonomskom forumu predstavio Valdajski klub
Autori izveštaja su pokušali da analiziraju dinamiku rusko-kineske saradnje od početka specijalne operacije u Ukrajini a u kontekstu krize koja se oko te zemlje razbuktala u Evropi.
„Kada su ušle u direktan sukob sa Rusijom oko Ukrajine, zapadne zemlje su potcenile razmere i dubinu kinesko-ruskog strateškog partnerstva u novoj eri. Događaji poslednjih meseci opovrgli su prognoze o ’krhkosti’ odnosa Moskve i Pekinga i pokazali zajedničku stratešku viziju dve strane i njihovu spremnost da se međusobno podrže u rešavanju složenih spoljnopolitičkih problema“, kažu stručnjaci.
Analitičari ističu da je od februara do jula kineska politička retorika u vezi sa ruskom operacijom u Ukrajini pretrpela značajne promene.
„U svojim zvaničnim izjavama kineske vlasti su se postepeno udaljavale od pažljivih formulacija i odbijanja da daju direktnu podršku Rusiji, primećeno u rano proleće, ka sve više proruskom stavu“, navodi se u izveštaju.
Takva evolucija pokazuje da Kina na ukrajinski problem gleda u skladu sa statusom „velike sile koja je svesna stepena svoje odgovornosti za globalnu bezbednost“.
Eksperti su posebno skrenuli pažnju na činjenicu da Peking sada ističe čvrste razloge zabrinutosti Moskve oko evropskih bezbednosnih problema. Kinesko rukovodstvo pokazuje razumevanje da Rusija ne bi upotrebila silu „da su zapadne zemlje bile spremne na sadržajan dijalog i da nateraju kijevske vlasti da ispune svoje obaveze“.
„Do sredine marta 2022. Vašington je shvatio beznadežnost svojih pokušaja da ubedi Kinu da zauzme manje proruski stav po ukrajinskom pitanju i pokrenuo je kontraofanzivu protiv Kine u drugom važnom pravcu“, kažu analitičari.
Sjedinjene Države su počele da provociraju kinesko vođstvo nad Tajvanom. Ova politika kulminirala je posetom koju je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajpeju.
Čak i u kontekstu najvišeg nivoa međusobnog razumevanja i političke koordinacije između Rusije i Kine, njihove ekonomske veze su se suočile sa ozbiljnim testom u svetlu zapadnih sankcija. Valdajski autorski tim ističe da su ove poteškoće bile neizbežne, budući da su obe zemlje integrisane u svetski ekonomski sistem, koji se dugo gradio pod uticajem zapadnih država.
Sankcije Zapada uplašile Kineze
Sankcije su imale negativan uticaj na rusko-kinesku saradnju: lanci snabdevanja su bili poremećeni, a jedan broj najvećih kineskih kompanija smanjio je svoje aktivnosti u Rusiji iz straha od sekundarnih ograničenja od strane Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Ipak, eksperti su jednoglasni da su ekonomski odnosi Moskve i Pekinga u celini izdržali ovaj udar. Bilateralna trgovina je rasla uprkos svim izgledima.
„Posmatrači veruju da povlačenje najvećih kineskih kompanija sa ruskog tržišta nije nepovratno. Neke od njih su zadržale prisustvo u Rusiji, doduše u smanjenom obimu“, navodi se u izveštaju.
„Dalji sankcioni pritisak Sjedinjenih Država na Kinu, posebno u slučaju zaoštravanja situacije oko Tajvana, može učiniti nevažnim strah Kine od sekundarnih sankcija. Rusija će za sada u većoj meri sarađivati sa kineskim kompanije drugog reda, koje su do sada uglavnom poslovale na domaćem kineskom tržištu i stoga su manje podložne sankcijama.
Afera / A. Chatten
Foto: Pixabay
