Piše: Dušan Marić
Opšte mišljenje svetske javnosti jeste da je rat u Ukrajini započela Rusija pokretanjem specijalne vojne operacije 24. februara 2022. godine. To mišljenje preovladava i u samoj Rusiji.
Čak i većina ruskih političara, novinara i analitičara taj februarski dan označava kao početak ratnog sukoba.
Međutim, izveštaji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS-a) pokazuju da je rat počeo najmanje deset dana ranije, 16. februara. I da ga je započela vojska Ukrajine, masovnim napadima na Donjeck i Lugansk.
U to vreme OEBS je bio jedina međunarodna posmatračka misija u Ukrajini, koja je, uz saglasnost ruske i ukrajinske strane, nadgledala poštovanje primirja na istoku te evropske zemlje, nastale dekretom boljševika.
Misija OEBS-a je pravila dnevne izveštaje o događajima na liniji razdvajanja, čiji su sastavni deo i geografske karte na koje su unošene lokacije na kojima su se događala kršenja primirja, njihov broj i intenzitet.
Međutim, to se krije od svetske javnosti. Кao što se krije podatak da je napadu ukrajinske vojske prethodilo naređenje predsednika Volodimira Zelenskog od 13. februara 2022. godine za početak vojne ofanzive čiji je krajnji cilj bio da dve otcepljene republike vrati u sastav ukrajinske države.
Da se spremaju krupni događaji, posmatrači OEBS-a su zaključili 14. i 15. februara, kada je na liniji razdvajanja registrovano naglo povećanje dejstva ukrajinske artiljerije. Prvog dana registrovana je 41 eksplozija artiljerijskih granata a drugog dana njih 76. Prvog dana su zabeležena 174 slučaja kršenja primirja otvaranjem vatre iz pešadijskog oružja a dan kasnije 153. Mapa posmatrače misije OEBS-a pokazuje da je skoro 90 odsto granata ispaljeno sa ukrajinske strane.
A onda se 16. februara 2022. godine dogodila prava erupcija sukoba. Posmatrači OEBS-a su na liniji razdvajanja registrovali 509 slučajeva kršenja primirja i 316 eksplozija granata.
17.februar: 870 kršenja primirja i 654 eksplozije.
18.februar: 1.566 kršenja primirja i čak 1.413 eksplozija granata.
19-20.februar: 3.231 kršenje primirja i 2.026 eksplozija.
21.februar: 1.927 kršenja primirja i 1.481 eksplozija.
I ovih dana mape OEBS-a su jasne: osam od deset ispaljenih granata palo je na teritoriju Donjecka i Luganska, koju kontrolišu vojne snage otcepljenih republika.
Siloviti artiljerijski napadi ukrajinske vojske i vojni i civilni gubici na drugoj strani upalili su alarm u Lugansku, Donjecku i – Moskvi. Кoja je intenzivirala pripreme za upad u susednu državu. Događaji su diktirali da taj upad počne pre nego što je planirano. Odlučujuća je bila procena da će ukrajinske snage probiti liniju odbrane i da će ih posle toga biti mnogo teže zaustaviti. I uz mnogo veće gubitke.
Upravo pod diktatom nepovoljnog razvoja događaja na frontu u Donbasu i panike koja je zahvatila tamošnje stanovništvo, Rusija 21. februara priznaje nezavisnost Donjecka i Luganska.
Istog dana, rukovodstvo ove dve republike, pozivajući se na član 51. Povelje Ujedinjenih nacija, upućuju zahtev Rusiji da im pritekne u pomoć.
Sledećeg dana eskalacija nasilja na istoku Ukrajine se nastavlja: zabeleženo je 1.710 kršenja primirja i 1.420 eksplozija.
Sve te napade zapadni mediji su propratili – gromoglasnim ćutanjem. Umesto o njima, oni su svoju javnost obaveštavali isključivo o gomilanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.
Suočen sa dramatičnim razvojem situacije, Vladimir Putin 23. februara izdaje naredbu o početku specijalne vojne operacije i, po međunarodnom pravu, agresiji na susednu državu.
Sledećeg dana počeo je masovni napad vazdušnih, kopnenih i pomorskih snaga Rusije na susednu državu.
Evo šta je o tome napisao nekadašnji istaknuti analitičar NATO pakta Žak Bo.
-Predsednik Džo Bajden je 17.februara 2022. godine najavio da će Rusija napasti Ukrajinu u narednih nekoliko dana. Кako je znao za to? To je tajna. Činjenica je da je od 16. februara 2022. artiljerijsko granatiranje stanovništva Donbasa dramatično poraslo, što potvrđuju dnevni izveštaji posmatrača OEBS-a – piše Bo.
I otkriva da je tih dana Ukrajina na front u Donbasu prebacila 125.000 vojnika, praktično polovinu svoje armije. O čemu zapadni mediji takođe nisu izveštavali.
Činjenica jeste da je Rusija već krajem 2021. počela da gomila svoju vojsku na granici sa Ukrajinom. Ali nikad nećemo saznati da li bi usledila specijalna vojna operacija ili agresija na Ukrajinu, kako se kome više sviđa, da nije bilo februarske ofanzive ukrajinske vojske. Кojom je zakucan poslednji ekser u mrtvački kovček mirovnog sporazuma, koji su 12.februara 2015. u Minsku potpisali predsednik Rusije Putin i predsednik Ukrajine Porošenko. Potpisivanju su, kao garanti sprovođenja sporazuma, prisustvovali predsednik Francuske Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Кoja je pre nekoliko meseci javno priznala da je Minski mirovni sporazum bio podvala. Prevara u režiji Zapada, učinjena radi kupovine vremena. Da bi se ukrajinska vojska i NATO bolje pripremili za napad na Donjeck i Lugansk.
Ukrajinska strana i Zapad su sedam godina kasnije očigledno procenili da su dovoljno spremni i Zelenski je 13.februara 2022. izdao naređenje za početak ofanzive.
Ta ofanziva je praktično prekinula oklevanje Putina i komande ruske vojske i primorala ih da reaguju. Očigledno, pre nego što je ruska vojska bila potpuno spremna.
Upravo tom nespremnošću, uslovljenom vremenskom iznudicom, uz junački otpor pojedinih brigada ukrajinske vojske, mogu se objasniti teško razumljivi promašaji ruske vojske – od traljavog pokušaja zauzimanja Кijeva, koje je završilo javnom blamažom i brzopletim povlačenjem, do toga da na Harkov, veliki ruski grad na istoku Ukrajine, uz samu granicu sa Rusijom, u kojem je narod već bio izašao na ulice da pozdravi rusku vojsku, nije ni bilo pravog napada.
