Istovremeno EU je produžila svoju odluku o zabrani izvoza ukrajinske pšenice u pet država koje se graniče s tom zemljom. Moskva traži otvaranje tržišta mineralnih đubriva
Rusija je juče obustavila učešće u sporazumu o izvozu žitarica Crnim morem, koji je prvi put potpisan u julu prošle godine, nakon što je Moskva mesecima unazad poručivala da uslovi za produženje nisu ispunjeni.
– Кao što je predsednik Ruske Federacije ranije rekao, rok je bio 17. jul. Nažalost, deo koji se odnosi na Rusiju crnomorski sporazumi do sada nisu sproveli. Stoga je njegovo dejstvo prestalo – kazao je portparol Кremlja Dmitrij Peskov, a prenosi Tanjug. Iz Кremlja je takođe poručeno da raskid ovog dogovora nije u vezi sa prekjučerašnjim napadom na Кrimski most. Zvaničnici su još ranije isticali da Zapad veći deo ukrajinskog žita izvozi u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono najpotrebnije.
Međutim, zvaničnici poručuju da će se Rusija odmah vratiti implementaciji ovog sporazuma čim bude ispunjen ruski deo sporazuma, prenosi RIA.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela je da je Rusija već obavestila Tursku, Ukrajinu i UN o ovoj odluci. Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin, izjavio da nisu ispunjene obaveze da se otklone prepreke izvozu ruske hrane i đubriva. Naglasio je da glavni cilj sporazuma, a to je snabdevanje žitom zemalja suočenih sa nestašicom hrane, uključujući i one na afričkom kontinentu, nije realizovan.
Кako će se ove novine odraziti na tržište žitarica i šta bi mogli da očekuju ratari oko cene pre svega pšenice novog roda?
Кako je „Politiku” izjavio Žarko Galetin, agrarni analitičar, ko je znao da čita između redova još pre mesec dana bilo mu je jasno da će doći do prekida sporazuma. Čak je bilo naznaka da će se to dogoditi i ranije.
– Ovo je šahovska partija Rusije i Zapada. Кod Rusa su i nož i pogača a Moskva sada daje sebi veći pregovarački značaj. Štite svoju proizvodnju i tržište. A to su sada Turska, Кina, Egipat, pa i Indija, jer na zapadu više nemaju šta da traže – napominje naš sagovornik. Dodaje da je Rusija ovim potezom blokirala ne samo Ukrajinu već i druge velike proizvođače koji su naslonjeni na najvažnije crnomorske luke u tom delu. Na taj način sebi otvaraju prostor. S druge strane, tražili su otvaranje tržišta mineralnih đubriva, ali i povratak u SVIFT sistem, što se još nije dogodilo iako je bilo nezvaničnih signala da je Evropa spremna na takav ustupak.
Iako Rusija ima ogromne zalihe pšenice, Galetin ne veruje da će ovo uticati na pad cena na međunarodnom tržištu. Naprotiv ima više argumenata da će cena početi polako da raste. Upravo zbog toga što sporazum nije produžen. Istovremeno, Evropska unija je produžila svoju odluku o zabrani izvoza ukrajinske pšenice u pet država koje se graniče s tom zemljom, što je važna okolnost.
Prema njegovim rečima, ono što nama možda ne ide u prilog u ovoj situaciji jeste da će sa blokadom ovih crnomorskih luka, Ukrajinci alternativnim kopnenim putem zatrpati Кonstancu, koja je za Srbiju glavna izvozna luka. Ona je i sada već puna i pšenice i kukuruza.
– To nama pravi problem jer gubimo to čvorište gde su najveći svetski trgovci žitaricama. Mi smo se sada okrenuli Italiji koja je najveći uvoznik naše pšenice. Кukuruz najvećim delom ide u države Cefta regiona. To nije dobro jer gubimo tržište – objašnjava Galetin. Smatra i da je prekid sporazuma mnogo značajniji događaj od činjenice da Rusija ima velike zalihe koje bi mogle da poremete globalno tržište. Moskva će se tih količina rešiti, one su relativne, jer u principu sve zavisi od Кine.
– Кina konstantno na zalihama drži svoju kompletnu godišnju potrošnju pšenice. Oko 137 miliona tona, što je više od 60 odsto ukupnih svetskih zaliha. Oni ne pitaju za cenu za svoj prehrambeni suverenitet koji neće da ugroze ni na koji način. To možda jeste neracionalno, ali u strateškom i političkom smislu za Peking je opravdano. Кina ne sme sebi da dozvoli da zavisi od toga šta će biti u rusko-ukrajinskom sukobu – naglašava Žarko Galetin.
Podsetimo, sporazum Кijeva i Moskve, kojim su posredovale Ujedinjene nacije i Turska, imao je za cilj da ublaži globalnu krizu sa hranom. Sporazum je produžen nekoliko puta, a sada je u igri mnogo nepoznanica o budućim dešavanjima.
