IN MEMORIAM: (Miodrag Knežević – Knez; (Gornji Supan,22. avgust 1940 – Niš, 25. jul 2022.): „ A ONDA SU GA NAUČILI DA „VATA“ LOPTU!“
Više je čestitih i velikih ljudi na nebu, nego na – zemlji: u subotu 25. juna leta gospodnjeg 2022. nebeskoj fudbalskoj Srbiji pridružio se i legendarni golman reprezentacije Jugoslavije, niškog Radničkog („Reala s Nišave“) i beogradskog Partizana – Miodrag Knežević – Knez; (rođen u selu Gornji Supan kod kod Aleksandrovca Župskog, 22. avgust 1940 – preminuo u Nišu, 25. jula 2022.).
Bio je – veliki golman. Veliki čovek i fudbalska i ljudska legenda za života…
Naravno da sam poznavao Kneza, ili ti „Rcka“ kako su ga zvali, a upoznao sam ga pod prilično neuobičajenim, da ne kažem, smešnim okolnostima: niški Radnički, najveći klub jugoistočne Srbije skoknuo je do Aleksinca da s tamošnjim FK „Napretkom“ odigra prijateljsku pripremnu utakmicu…
Sa mnom u društvu bio je i Dimitrije Stojanović – Bata, tehnički urednik u „Borbi“, majstorski kandidat u šahu, prvak jugoistočne Srbije u boksu (?!) i, jednostavnije – talentovan čovek za sve…
Počela je utakmica…i, odjednom, povredio se golman Napretka, a rezerve nema…A, bez golmana, utakmica ne može da se igra?! I, onda, pomenuti Bata, inače Aleksinčanin, se doseti: „ Ej bre, eno ga Rcko na tribinama, on brani u rukometu za lokalni klub, možda hoće da pokuša da brani?!
I, Knez je – prihvatio da stane među fudbalske stative, uz šeretsku opasku treneru Napretka – ja mogu sve da branim, ali nikad nisam hvatao loptu!
„Ma, nema veze. Samo da lopta ne uđe u mrežu“, reče trener Napretka…
I, zaista, Rcko je branio sve što je išlo ka golu i njemu, ali je svaku lioptu samo boksovao i odbijao, nijednu nije ni pokušao da uhvati…
Završi se utakmica, sa fudbalerima Radničkog krenuh kući za Niš, kad jedan od članova uprave, inače moj tadašnji komšija će:
„Slušajte ljudi, jel ste videli onog klinca, rukometnog golmana kako brani! Uzećemo ga da dođe kod nas u Radnički i imamo samo jedan zadatak – da ga naučimo da „vata loptu“!!
Rečeno –učinjeno i tako je Miodrag Knežević (Rcko) Knez postao golman. Radničkog, Partizana, reprezentacije Jugoslavije…
I još jedan detalj malo znan, ali itekako interesantan: igrala se u nedoba državna utakmica: Bugarska – Srbija, 6. maja 1966. u Sofiji…Ali, i veliki problem – naša „A“ reprezentacija nije imala „pola tima“?! I, Knez je sa prijateljima počeo niškim ulicama da sakuplja fudbalere koji hoće da idu u Sofiju i igraju za – reprezentaciju.
Rezultat neću da pominjem. Opravdano…
Inače, po dolasku u Aleksinac gde je 1957. upisao Učiteljsku školu, branio rukomet za školu i lokalni klub, pa kad je niški Radnički odlučio da ga prebaci u Niš, malo je trenirao u Napretku i stigao na Čair.
Na Čairu i u Radničkom bio je prvo od 1960 do 1974. godine i nastupio 595 puta, a na mnogim utakmicama bio je – u doba velikog „Reala iz Niš“ (Peki, Paki, Sovra, Dikele, Žuća…) – kapiten. Onda je jednu polusezonu, branivši na 14 kup i prvenstvenih utakmica, odradio među „grobarima“ i – vratio se u Niš!
Odigrao je, čini mi se, pet utakmica za reprezentaciju, ali i bio „član kragujevačkog Radničkog – kao pojačanje“ (zajedno sa saigračem iz Niša Ljubišom Rajkovićem – Žućom) u meču sa najslavnijim brazilskim fudbalskim klubom „Santos“ – odmerivši snage s najvećim fudbalerom svih vremena PELEOM!!
Posle aktivne karijere bio je u stručnom štabu Nišlija kao član stručnog štaba i trener golmana, pa sekretar i generalni sekretar kluba…
Rcko, slava Ti!
Tvoj komšija Dinja
