Šef Međunarodnog monetarnog fonda iznela mrka predviđanja o svetskoj ekonomiji u predstojećem periodu
Najnovija prognoza MMF, objavljena u aprilu, bila je rast od 3,6% ove i sledeće godine na globalnom nivou. Šef MMF Kristalina Georgijeva je rekla da su za to krivi rat u Ukrajini, inflacija veća od očekivane i pandemija Kovida koja je u toku.
Ovo pogoršava krizu troškova života za milione, rekla je ona. A najviše stradaju najsiromašniji, dodala je.
To dolazi pošto je inflacija u SAD – najvećoj svetskoj ekonomiji – dostigla 9,1%, što je najviše u poslednjih 40 godina.
Njeno upozorenje da su globalni ekonomski izgledi „značajno potamneli” dolazi dok se ministri finansija G20 i guverneri centralnih banaka pripremaju za sastanak na Baliju.
Njihova agenda je puna pitanja koja muče globalnu ekonomiju, uključujući rastuće cene roba, sigurnost hrane i uticaj rata u Ukrajini s obzirom na to da je ona bila veliki izvoznik hrane.
Guverner centralne banke Indonezije Peri Vardžijo oprezan je u pogledu mogućnosti postizanja sporazuma o daljem putu, rekavši: „Nadamo se najboljem, ali se naravno pripremamo za najgore”.
Georgieva je u blog postu rekla da je inflacija „prerasla cene hrane i energije” što je dovelo do toga da mnoge centralne banke povećaju cenu zaduživanja, što je, kako je rekla, „trebalo da se nastavi”.
Kanada je postala posljednja zemlja gde je centralna banka povećala kamatne stope, podižući svoju glavnu stopu sa 1,5% na 2,5% dok pokušava da se izbori sa inflacijom koja je porasla na 7,7%. Guverner banke Tif Maklem rekao je da povećanje od očekivanog, najveće u 24 godine, „odražava zabrinutost da je inflacija previsoka i da utiče na sve Kanađane”.
Sve se više vidi da će Federalne rezerve SAD napraviti slično veliko povećanje kada se sastanu kasnije ovog meseca. Ove godine je već napravljeno tri povećanja.
Više kamatne stope se obično koriste za smanjenje inflacije jer znače da kompanije i pojedinci moraju da koriste više gotovine za otplatu kredita, umesto da ga troše na robu i usluge.
MMF kaže da je 75 centralnih banaka povećalo kamatne stope u poslednjih godinu dana, u proseku, 3,8 puta.
Ali ako se taj obrazac ne nastavi, šef MMF predviđa „još više štete za rast i zapošljavanje“, dodajući: „Delujući sada manje će škoditi nego kasnije“.
Postoji i upozorenje da zemlje koje su uložile milijarde dolara da podrže svoje ekonomije kroz pandemiju treba da to smanje kako bi umanjile potražnju za robom i uslugama koju taj novac podstiče.
Međutim, i dalje su potrebne novčane pomoći „za podršku ugroženim domaćinstvima”, posebno onima koji najviše pate od visokih cena energije ili hrane, rekla je ona.
Georgieva je rekla da se ova potrošnja mora finansirati smanjenjem na drugim mestima ili novim izvorima prihoda, osim duga.
Dugoročno gledano, pomoći će i politike koje se bave globalnim nedostatkom radne snage, posebno one koje podstiču više žena da rade, dodaje ona.
S obzirom na zo da su u toku pripreme za sastanak G20 koji se održava ovog vikenda, šef MMF kaže da je potrebna bolja globalna saradnja jer „rizici društvene nestabilnosti rastu“ zahvaljujući zabrinutosti oko snabdevanja hranom i energijom.
Takva zabrinutost doprinela je rasprostranjenim protestima u Šri Lanki, koja trpi najgoru ekonomsku krizu od nezavisnosti pre više od 70 godina.
Šef MMF-a je rekao da neposredne akcije koje se mogu preduzeti uključuju ukidanje ograničenja na izvoz hrane koje su mnoge zemlje uvele od početka rata u Ukrajini.
Ona je takođe pozvala najbogatije zemlje sveta da iskoriste sastanak G20 na Baliu kao šansu da pomognu u „pružanju hitne podrške“ onima kojima je najpotrebnija.
Afera / A. Chatten
