Susret naše legendarne pevačice i glumice Olivere Katarine i unuka slavnog i vanserijskog neuropsihijatra Veselina Savića, organizovao je naš portal u prestižnom beogradskom restoranu Tara. Ideja je potekla od Jovanke Đurić, vlasnice ovog restorana koja je želela da ugosti našu čuvenu filmsku i muzičku divu. Poznato je, bar starijim generacijama, da je neuropsihijatar Vesko Savić zaista bio čovek koji se rađa jednom u hiljadu godina i jedan od retkih koji nije mario za sistem, partiju i Tita, pa je i ovaj susret protekao uglavnom uz anegdote i sećanje na velikog psihijatra i još većeg čoveka.
Za oni koji ne znaju salon neuropsihijatra Savića je bio dom za sve one koji su bili opozicija predsedniku Titu kojeg je redovno psovao kao i sve ostale, psovka je bila Veskov zaštitni znak, ali je istovremeno primao narandže koje mu je Tito slao iz svog vrta. U salon dr Savića dolazili su svi od Đilasa preko Vuka i Dane do Dobrosava Parage i Dobrice Ćosića, Šešelja, Ljube Tadića i Klare Mandić
Svakako da je najpoznatija legenda o dr Saviću vezana za Josipa Broza. Njegov unuk koji nosi isto ime i prezime kao i deda, proveravao je tu priču kod nekoliko izvora. Evo kako on tvrdi da sve desilo.
-Jednoga dana došao je Žarko Broz kod mog Veselina i rekao: “Starog nešto boli glava, poslao me je da te hitno odvedem do njega na Dedinje!” Doktor Savić je bio nešto nervozan pa je odbrusio Titovom sinu na samo njemu svojstven način: “Reci ti Starom da mene boli ku.ac što njega boli glava”!
Žarko je poludeo, izvadio pištolj i uperio u Veselina: “Kreći odmah na Dedinje ili ću te ubiti”!
Veselin je odmahnuo rukom: “Baš me zabole, ubij me pa će svi pariski listovi pisati kako su Dr Savića ubili lično brozovi. A moji Srbi će mi dići spomenik na Terazijama. Na Dedinje neću da idem jer ako Titu kažem zašto ga boli glava, boleće ga još više!”
Olivera Katarina kaže da je Veselina upoznala tako što joj je prišao u restoranu Orač gde je sedela sa prijateljem, predstavio se i rekao “pođite sa mnom do mog stana da vam pokažem kako izgleda, a od sutra ćeš dolaziti tamo svaki dan. I tako je i bilo, ako ne dođem na vreme on zove i psuje me što kasnim”, prisetila se naša primadona.
Olivera se seća da su kod Veselina svi mogli da piju, ali hranu je davao samo njenom sinu Manetu. Odmah bi zvao suprugu Tanju da donese hranu za Maneta. Mane se javio telefonom i rekao nam da je Veselina voleo kao rođenog dedu.
Danu Drašković je mnogo voleo zbog svoje hrabrosti i zvao ju je Danilo. Srbe je psovao zato što se boje Tita i parrtije, govorio je: “dokle ćete se plašiti majku vam jebem, kako se ja nikog ne plašim!” Paragu je lečio od ustaštva, Ćosića od srpskog nacionalizma iako je i sam bio veliki nacionalista, a Šešelja od četništva. Đilasa je stalno terao da peva uz gusle, imao je ideju da u Americi organizuje veliki koncert na kome će u duetu nastupati Olivera Katarina i Milovan Đilas uz gusle. Specijalno za Veska, Olivera je organizovala koncert u svom stanu. Bio je i orkestar koji se zvao “Lole” ili tako nekako. Svi su bili svečano obučeni a u publici su bili samo Veselin i njegova supruga Tanja.
Jedna od zanimljivih anegdota je i trenutak kao je Mirjana Bobić odvela kod Savića mladog Milomira Marića koji je toliko puno pričao, da je Savić u jednom trenutku izvadio pištolj, uperio u Marića i rekao: Ućuti više!” Marić više ni reči nije progovorio.
Neuropsihijatar Veselin Savić umro je 1990. godine, Olivera je tada imala 50 godina a njegov unuk 15.
Olivera nam je otkrila da joj Veselin mnogo nedostaje, da nedostaje ne samo njoj i unuku, nego da nedostaje Srbiji. Jer su takvi ljudi jako retki poput dijamanata. Velika dama nam je na kraju otkrila da retko izlazi, ali iako je ušla u devetu deceniju da puno čita i da ima samo jednu želju, da oženi svog sina i da dobije unuke. Kaže, “zabavljaju se već dve godine, žive zajedno, a sigurno će se oženiti.
Gradiša Katić/Afera
