Nemački institut objavio:
U Rumuniji, Bugarskoj i istočnoevropskim zemljama najviše nevakcinisanih
Nemački Institut za socijalno pravo i socijalnu politiku “Maks Plank” objavio je rezultate istraživanja prema kojima se najveći broj protivnika vakcine nalazi među populacijom koja je siromašnija ili slabije obrazovana.
Istraživanje instituta urađeno je na uzorku od 47.000 ljudi starijih od 50 godina, i to u 27 evropskih zemalja i u Izraelu.
Prema rezultatima istraživanja, čak 18 odsto ispitanika reklo je da nije vakcinisano, a u saopštenju objavljenom na sajtu Instituta naglašava se da postoji velika razlika među državama.
– Malta, Danska i Španija su vodeće zemlje, sa više od 95 odsto vakcinisanih, dok su Rumunija i Bugarska na začelju, sa 28, odnosno 21 odsto vakcinisanih – piše na portalu.
Naglašava se da je od onih koji nisu vakcinisani trećina rekla da su neodlučni, a čak 45 odsto ih je odgovorilo da ne želi da se vakciniše.
– U Rumuniji i Bugarskoj, zemljama sa najmanjim brojem vakcinisanih, oko 40 odsto ih je neodlučno, dok njih 54 odsto u Rumuniji i 45 odsto u Bugarskoj ne želi da se vakciniše – piše u izveštaju, i dodaje se da čak i kada bi najveći broj neodlučnih odlučio da se vakciniše, to ne bi bilo dovoljno da se postigne kolektivni imunitet, zbog velikog broja onih koji ne žele da to urade.
Međutim, naučnici su ustanovili da većina onih koji su lošijeg materijalnog statusa odbija da primi vakcinu, dok je situacija suprotna kod onih koji više zarađuju.
– Skoro 30 odsto ljudi koji su rekli da kraj s krajem sastavljaju sa puno poteškoća bili su neodlučni ili su odbijali vakcinu – piše u izveštaju, i dodaje se da je svega 7,8 odsto neodlučnih i antivaksera bilo među onima koji lakše zarađuju novac.
Takođe, zanimljivo je i to da je čak 28,5 odsto nezaposlenih bilo neodlučno ili se protivilo vakcini, dok je među penzionerima takvih bilo nešto više od desetine.
Što se tiče obrazovanja, među neodlučnima i antivakserima bilo je 14,7 odsto ljudi sa osnovnom školom, 16,1 odsto sa srednjom, a samo 9,2 odsto onih koji su imali više od srednje škole. Ove razlike bile su najveće u Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Zanimljivo je da su najveći antivakseri među ljudima od 50 do 65 godina starosti, a žene imaju manje poverenja u vakcinu nego muškarci.
U izveštaju se zaključuje da postoji velika razlika između Zapada i Istoka, pa je tako veća stopa odbijanja kod istočnoevropskih i baltičkih država u poređenju sa drugim evropskim regionima.
– Pored toga, istraživači su ustanovili da je kod ljudi sa ekonomskim poteškoćama i manjim primanjima, kao i onih sa nižim obrazovanim statusom, manja verovatnoća da će se odlučiti za vakcinu – zaključuje se u izveštaju.
U ovo istraživanje nije uključena Srbija, ali svedoci smo toga da se već mesecima u našoj zemlji apeluje na građane da se vakcinišu u većem broju.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je prvom dozom vakcinisano nešto manje od tri miliona stanovnika, drugom 2,8 miliona, a trećom 877.000.
Sociolog Ratko Božović kaže za 24sedam da siromašni koji se svrstavaju među antivaksere nisu siromašni samo materijalno već i obrazovno.
– Tako da su naučnici mogli staviti znak jednakosti ne samo u obrazovnom, već u kulturnom i drugom pogledu – kaže on.
Sociolog dodaje da se postavlja pitanje da li je važnije odbraniti život ili neke pravne statuse, kao što je pravo opredeljenja.
– Nije prirodno da na vrhu lestvice ne bude obrazac života. Meni je nepojamno i da se lekari i ljudi koji su u komunikaciji sa drugima ne vakcinišu. Ja nikada ne bih sebi dozvolio da moja komocija ili bahatost bude razlog da zarazim nekog drugog – kaže on.
Zanimljivo je i da su teorije zavere nešto u šta antivakseri najčešće veruju, a Božović objašnjava da su one “magla koja je prekrila istinu o bolesti”.
– Opravdanje za ljudi imam samo u tome da ih je strah od vakcine, jer prestrašen čovek ne može dobro da misli i da odlučuje. Te teorije zavere koje su došle do njih su ih zarobile i uplašile malo više nego što je normalno. Mi smo malo zaboravili da neka čista misao teže stiže do ljudi koji su manje obrazovani – objasnio je Božović.
Foto: Pixabay