OPREZ: Stranci probudili spavače, formira se ćelija

Godinama je, uz sve privilegije, koje nisu bile male i koje je obilato koristila i javno i tajno, i zakonito i nezakonito, Mihajlovićeva sa pozicije vlasti oponirala vlastima, objašnjavajući valjda tako indirektno da njen pravi šef ne sedi na Andrićevom vencu, već tamo gde se stiže isključivo prekookeanskim letovima bez oznaka.

Ispunjavajući levom rukom deo obaveza za formalnog šefa i desnom rukom svesrdno svaki zahtev pravog šefa, Mihajlovićeva je pokušavala svašta, od rušenja nacionalnog integriteta i suvereniteta, do uništavanja energetskog sektora do tačke kolapsa bez povratka.

Kada je pomislila da je svemoguća, zaštićena i nedodirljiva, grubo je tresnula o zemlju – fotelju pod pozamašnom zadnjicom izmakao je upravo onaj iznad koga je mislila da je, a iznad koga je samo Srbija. Onaj, koji ni po koju cenu, pa ni po cenu glave neće dozvoliti da Srbija bude kolonija koju usisavaju Kirbiji ili njegovi naslednici i koji neće dozvoliti da država koju zastupa postane jeftini protektorat nad kojim jašu razne Zorane.

Čim je ostala bez fotelje, bilo je jasno da neće mirovati – takav šamar ne pamti ni ona, ni gazde joj. Uostalom, i sam Vučić je u više navrata pokazao da je svestan činjenice da to što politička zmija miruje pred menjanje kože, ne znači da sutra neće pokušati da istrese sav otrov u njega lično, ali i u telo same Srbije.

I, po običaju, bio je u pravu. Dalji koraci u ovakvim slučajevima su predvidljivi: prvo, pomirljiv ton. Onda najava, zagonetna, ipak ostajem u javnom životu. Formiranje udruženja, koje, eto, nije političko. Pa onda nepolitičko udruženje naprasno postaje političko. Pa uz prizivanje protektorata kako bi se opravdalo uloženo, sledi iznošenje stvarnog i izmišljenog prljavog veša na Novoj, N1 i sličnim ekspoziturama, a tobože to nema veze sa njom. Pa, onda potvrdi nešto od toga, jadna i naivna. A, onda reši da bude javno ono što je tajno već dugo: najprljavija opozicija Srbiji.

Interesantno, istog danas se oglasila još jedna bivša ministarka, u sličnom tonu, veoma drsko prozivajući i Anu Brnabić i samog Vučića, a tobože povodom nekompetencije ministarke Miščević. Evo, da hipotetički usvojimo da je Jadranka Joksimović u pravu oko kritika na račun naslednice: ali, od formiranja Vlade do danas imala oko 200 dana da reaguje i kaže šta joj na srcu, a ona je eto, baš slučajno odabrala dan kada Zorana Mihajlović pompezno napušta stranku koja ju je stvorila?

Sasvim je jasno da je Kalifat iz Lenglija probudio spavače i napravio ćeliju. Ono što naprasno probuđeni ne znaju, jeste da će umesto na pijadestalu, završiti, odnosno već su završili na smetlištu istorije. Ne samo oni, nebitni, i njima slični izvršioci radova, već ceo taj koncept.

U novoj eri stabilnosti na čelu sa Aleksandrom Vučićem nema mesta za politički terorizam ni diktat. Neće ga više nikada ni biti.