Reči MONAHA Arsenija uzburkale JAVNOST U SRBIJI: Kao da kažu VODI ME GDE HOĆEŠ! (VIDEO)
Otac Arsenije Jovanović, monah Srpske pravoslavne crkve, prošao je dug put od Senjaka, elitnog dela Beograda u kojem je odrastao i proveo deo mladosti, do Ostroga, gde danas sa bratijom služi Bogu. On nije običan monah, on je svestrana, višedimenzionalna, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, po profesiji stomatolog.
Monah Arsenije je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom.
Srpkinjama je surovo i iskreno poručio:
– Pogledajte današnje mlade hrišćanke, Srpkinje po Beogradu iscepane, oguljene, izbušene, istetovirane. To je sve poruka: priđi, stavi ruku na mene i vodi me gde hoćeš. Danas je moda tih tesnih farmerki, onda bolje izađi gola, kakve to veze ima, kad su te farmerke kao hulahop, toliko priljubljene da se svaki telesni nabor vidi. I to više uopšte nije privlačno. Te mučenice ne znaju – ja sam muškarac, nisam nikakav anđeo – da je privlačnije videti devojku u nekoj haljini, na primer, pa da zamišljam, a ne kad je sve ‘na izvol’te’, nema više tajne, otmenosti, da te zaintrigira malo. I ona misli da će privući nekoga?!
Pa zna se koga će privući takva devojka – onoga ko je još jeftiniji od nje, koji nikada neće biti dobar muž, dobar otac, koji nikada neće biti dobar čovek na poslu i uopšte. Ona već bira za sebe čoveka kog će omrznuti jednog dana, od koga će se razvesti, gde će biti alimentacija, frke, ludila sa decom. Jedan čovek koji nosi ozbiljnu, jaku ličnost u sebi, koji ima harizmu – on će svojom ličnošću i intelektom da deluje i da pleni ljude.
A mi koji smo prazni, koji nemamo šta da ponudimo, mi ćemo da pravimo cirkus od sebe, ne bi li nekog privukli i opet ništa nećemo dobiti, to je jedna duboka nesreća. Zato moramo da radimo na svojim dušama, ličnostima, a na telima – lako ćemo. I najružniji čovek je lep kada nosi Boga u sebi”, poručio je monah Arsenije.
Podsetimo, monah Arsenije je jednom prilikom objasnio kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca:
– Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – rekao je monah Arsenije.
(Glas Javnosti)