, nišani Kinu i Rusiju
Papa Franja je dugo izrazio želju da poseti Rusiju i Kinu, ali najbliže što bi ikada mogao doći je Mongolija, koja se graniči sa obema
Papa je u petak ujutru stigao u Ulan Bator, glavni grad istočnoazijske zemlje, u četvorodnevnu posetu usmerenu na podsticanje minukularne katoličke pastve Mongolije, koja broji manje od 1.500 ljudi, i na vođenje dijaloga sa njenim širim društvom, uglavnom podeljenim između budista i oni bez ikakve religije.
Papin raspored tamo uključuje obraćanje političkim liderima u subotu i sastanak sa predstavnicima drugih vera u nedelju.
Ovaj 86-godišnji papa, koji koristi invalidska kolica i dva puta je hospitalizovan ove godine, drugi put zbog abdominalne operacije, trebalo je da provede veći deo svog prvog dana u zemlji odmarajući se.
To je prva poseta Mongoliji nekog pape, ali putovanje je tipično za Franju, koji je dao prioritet odnosima sa nekatoličkim svetom i na svojim putovanjima posetio relativno malo zapadnoevropskih zemalja.
Na vrhu papinog plana da se dopre do onoga što on naziva periferijama svoje crkve bile su njegove uverture Rusiji i Kini – napori koje su obe zemlje uglavnom odbile.
Tokom noćnog leta za Mongoliju, Franjo je sledio Vatikanski protokol slanjem telegrama ljubaznosti šefovima država preko kojih je leteo, uključujući Kinu. „Šaljem pozdrave sa dobrim željama“, napisao je papa kineskom predsedniku Si Đinpingu. „Uveravajući vas u svoje molitve za dobrobit nacije, prizivam na sve vas božanske blagoslove jedinstva i mira“.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Pekingu je odgovorio da je „Kina spremna da nastavi da radi sa Vatikanom kako bi se uključila u konstruktivan dijalog, unapredila razumevanje i ojačala međusobno poverenje“. On je dodao da će Peking „promoviše proces unapređenja odnosa između dve zemlje“.
Ti odnosi nisu bili glatki, uprkos svim papinim naporima.
Vatikan i Peking nisu imali diplomatske odnose nedugo nakon kineske komunističke revolucije 1949. Ali Vatikan i Kina potpisali su sporazum o podeli vlasti o imenovanju biskupa 2018. godine, što je redak slučaj da je papstvo ustupilo svoj prerogativ imenovanja biskupa. Vatikan je nameravao da ujedini crkvu u Kini, gde je, kako se procenjuje, 10 do 12 miliona katolika podeljeno između onih koji su registrovani u zvanično priznatoj „patriotskoj“ crkvi i takozvane podzemne zajednice koja odbacuje kontrolu vlade.
Ali sporazum je doneo samo nekoliko episkopskih imenovanja, a Vatikan je optužio Kinu da je prekršila barem duh sporazuma, koji nije objavljen, dodeljivanjem prethodno zaređenih biskupa na nove uloge bez odobrenja Vatikana. Kritičari, uključujući kardinala Džozefa Zena, bivšeg biskupa Hong Konga, rekli su da je sporazum izdaja podzemnih katolika u zemlji lojalnih papi.
Franjo je takođe marljivo težio bližim vezama sa Rusijom, a posebno sa pravoslavnom crkvom u zemlji. Godine 2016. postao je prvi papa u istoriji koji se sastao sa moskovskim patrijarhom, kada je na aerodromu u Havani na Kubi sreo patrijarha Kirila. Ali njih dvojica se od tada više nisu sreli i malo ko vidi bilo kakvu perspektivu za poziv za ono što bi u istoriji bila prva papska poseta Rusiji.
Papin stav u vezi sa Ukrajinom nekima smeta
Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, papine primedbe o ratu izazvale su kontroverzu u nekoliko navrata. Ukrajinci, uključujući lidere tamošnje Katoličke crkve, žalili su se da je Franjino stajalište previše naklonjeno Rusiji. Papa je često žalio zbog stradanja Ukrajinaca, ali je izbegavao da direktno okrivi Moskvu za rat i sugerisao da je bio izazvan širenjem Severnoatlantskog saveza na istok Evrope.
Nakon što je hvalio Rusko carstvo iz 18. veka koje je potčinilo Ukrajinu u primedbama ruskim katolicima krajem prošlog meseca, i ukrajinska vlada i Grkokatolička crkva zemlje su osudile te primedbe. Kremlj je, nasuprot tome, pohvalio papine reči kao „veoma zadovoljavajuće“.
Ali papa je takođe povremeno iznervirao Moskvu, na primer kada je u video razgovoru u martu 2022. godine upozorio patrijarha Kirila, čvrstog pobornika rata, da se ne ponaša kao „Putinov dečak na oltaru“.
Franjo je takođe ponudio posredovanje u miru između dve zemlje, šaljući italijanskog kardinala Matea Zupija kao svog ličnog izaslanika u njihove prestonice, ali nijedna strana nije pokazala interesovanje za posredovanje Vatikana.
Afera / A. Chatten
