Iako su negotinska vina proslavile Rajačke pivnice, dobri poznavaoci vina danas iz ovog regiona jedino znaju za Mataljevo (skupoceno) vino Kremen. Međutim, na nekoliko kilometara od Negotina na putu ka Kladovu nalazi se zanimljiv ranč – vinarija, sa još neobičnijim imenom. Boiresku! (plemić i velikoposednik u Vlaškoj).
Kada je pre desetak godina Cvetko Stanković počeo da zida svoju vinariju, naišao je na temelje kuće vlaških boljara (boirescu-rumunski) koji su ovde živeli otprilike pre 800 godina. Pa otud i neobično ime za vinariju.
Sada su Cvetkovi podrumi i burad puni vina. Glavni tehnolog u ovoj porodičnoj vinariji je Cvetkov sin Aleksandar, nesuđeni saobraćajni policajac. Učio je od najboljih vinskih majstora iz nekada čuvene vinarije – Krajina vino Negotin. Recimo od Gorana Jelenkovića, sina bivšeg direktora Krajina vina. Boiresku nisu puno eksperimentisali oko vina, a dobili su nestvaran kvalitet. Od crvenih sorti imaju game, burgundac i crnu tamjaniku. A od belih rizling i šardone. A od vina: Premijera, Flamingo, Luna i Vlaški dukat!
Ono što je glavna karakteristika podruma Boiresku je da je vino hladno ceđeno, sto posto prirodno i izuzetno jako, oko 14 odsto alkohola. Vina u Evropi imaju, od 10,5 do12 procenata alkohola. Retko se može naći vino sa 13 odsto alkohola, a 14 posto možete popiti samo kod Cvetka.
On ima svoje goste iz celog sveta, i najveći deo se proda upravo ovde u restoranu vinarije.
-Najviše gostiju dolazi iz Rumunije. Dolaze lekari, poslanici, dolaze ioficiri, policajci, obični ljudi. Imaju seminare, dajem im pun pansion po 60 evra. Ali dolaze i Poljaci, Austrijanci, Englezi, bili su iIndijci, pa Iračani, bila je i porodica iz Maroka, dakle i Afrikanci su bili. Najviše je naših ljudi, a dolazili su i neki naši političari, govori nam Cvetko u trenutku dok grupa motorciklista uparkirava svoje „harlije“ u dvorište.
Cvetko kaže da godišnje proizvede oko 25 tona vina, a pola od toga proda na licu mesta. Svadbe i slične proslave su svakodnve, a svako i ponese bar po par flaša.
Vinarija ima dve sale za goste. U jednu mogu da uđu samo nepušači. Iznad šanka je umetnička slika Dom Perinjona, katoličkog sveštenika koji je prvi napravio šampanjac. Kupio ju je na buvljaku u Beču. Na jednom zidu je oslikana Bitka na Rovinama iz 1395. Vlašku vojsku predvodi Mirča Stariji, a tursku Marko Kraljević.
Marko nije na zidu zbog onog stiha „Vino pije Kraljeviću Marko, pola pije pola Šarcu daje“. Marko je tu zato što se preko puta Boiresku vinograda nalazi polje koje se zove Rovine. Vlasi su ubeđeni da se čuvena bitka odigrala ovde a ne kod Arada, kako tvrde Rumuni. Marko je pred veliku bitku izjavio „voleo bih da pobedi Hrišćanska vojska pa makar i ja poginuo!“ I poginuo je! Našli su ga mrtvog nekoliko kilometara dalje, kod sela Miloševo.
Tu je Marko i sahranjen. Za Marka, Cvetko tvrdi da je bio sin od rođene sestre vlaškog vojvode Mirčea. Na nadgrobnoj ploči mu je pisalo: „Ovde odmara kralj Marko, i svako ko radi kao ja, zaslužio je i da završi kao što sam ja završio“. Ploče više nema ovde. Prema predanju Marko se pokajao što je ratovao za nevernike, a protiv svojih hrišćana.
Markov grob prema verovanju ovdašnjih ljudi nalazi se u manastiru Kolograš, u već pomenutom Miloševu. A na desetak kilometara odavde nalazi se planina Miroč sa istoimenim selom. Tu je i bunar na kome se umivao Marko i udvarao, ili šta je već radio, Vili Ravijojli.
Da je Marko živ, bez sumnje ne bi izlazio iz podruma Boiresku, a našlo bi se neko vino i za Šarca.
Na drugom zidu su murali sa prizorima berbe grožđa, pravljenje vina koje mlade i lepe devojke gaze nogama…
Gosti ležaj plaćaju 20 evra, a neke sobe imaju direktan pogled na unutrašnjost vinarije.
Ovaj podrum od nedavno proizvodi i prvoklasnu rakiju od dunje, kajsije, jabuke. A posebno je zanimljiva nalepnica za šljivovicu, koja se zove Trucina rakija od šljive. Na nalepnici je slika muzičara iz filma „Naivko“, taj lik je „šokćel“ Truca na vlaškom, a na srpskom virtouz na violini, inače otac našeg domaćina. Virtouz je nekada svirao u hotelu Lepenski vir u Donjem Milanovcu zajedno sa Tozovcem, Lepom i ostalim majstorima narodne muzike.
Cvetkov „kalvados“ (rakija od jabuke) je prvi na Balkanu, a treći u svetu. Ovu rakiju, kaže Cvetko, obožava Srđan Đoković, a redovno mu nosi Goran Ješić, nekadašnji lider DS iz Inđije koji je i danas ostao veran svojoj stranci.
Eto, ko voli dobro i jako vino a put ga nanese do Negotina ili Kladova, neka svrati u podrum čuvenih vlađkih bogataša Bojiresku. Prepoznaće ga po osam hektara vinograda i natpisom na kapiji. U prodaji ga nema, a u gradu Negotinu, možete ga naći tek u par restrana, recimo „Kod Nikolića“. Mi se nismo pokajali, nećete ni vi!
Gradiša Katić/Afera
