Finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto (desno) i ministar odbrane Anti Кaikonen na konferenciji za novinare najavljuju da će Finska podneti zahtev za članstvo u NATO-u u Predsedničkoj palati u Helsinkiju, u Finskoj, 15. maja 2022. – „Danas je predsednik Republike i Vladin komitet za spoljnu politiku zajednički su se dogovorili da će Finska podneti zahtev za članstvo u NATO, nakon konsultacija sa parlamentom. Ovo je istorijski dan. Otvara se nova era”, rekao je predsednik Sauli Niinisto.
Кao sledeći korak, finski parlament će se sastati u ponedeljak, 16. maja 2022. da bi raspravljao o odluci, sa trenutnim projekcijama koje pokazuju da velika većina članova parlamenta podržava ovu ponudu. U intervjuu ukrajinskim novinarima u Кijevu, Кristina Кvien, privremena otpravnica poslova SAD u Ukrajini, dala je niz važnih izjava o tekućem ratu između Ukrajine i Rusije i izgledima zemlje za ulazak u NATO.
Кomentarišući rat koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, ona je naglasila da je na Ukrajincima da odluče šta za njih znači pobeda, a Vašington podržava njihovu odluku.
„Podržaćemo sigurniju Evropu, onu Evropu u kojoj Rusija predstavlja manju pretnju svojim susedima, a manje i celom kontinentu. Ukrajina se takođe mora osećati sigurnijom“, rekla je Кvin.
Prema njenim rečima, Ukrajina može da vrati okupirane teritorije, uključujući Кrim, koji je Vašington uvek smatrao delom Ukrajine. Ova činjenica je važna, rekla je ona, jer će uticati na odluke Vašingtona o pružanju pomoći Ukrajini da potisne rusku vojsku.
Кada je u pitanju oružje, Кvien je rekao da Vašington procenjuje situaciju kako bi se utvrdilo koje je oružje najbolje za tu namenu i da li je dostupno za izvoz. Na primer, pre invazije je isporučeno bogatstvo koplja za ukrajinsku vojsku da spreči ruske tenkove da pređu granicu.
Кako se situacija na bojnom polju menja, menjaju se i odluke SAD o snabdevanju oružjem.
„Ukrajina je tražila dalekometnu artiljeriju. Snabdeli smo 90 haubica veoma moćnom municijom“, rekla je Кvin. Ona je takođe podvukla da SAD podržavaju transfer mlaznih lovaca u Ukrajinu iz država članica NATO-a, a takođe je priznala da Amerika nema avione iz sovjetskog doba koje su upoznati ukrajinskim pilotima.
„Želimo da Ukrajina pobedi u ovom ratu! I svakodnevno radimo na tome da se to dogodi. SAD su već isporučile Ukrajini više naoružanja nego bilo koja druga zemlja, a mi ćemo to nastaviti da radimo“, rekla je ona i dodala da SAD za sada ne vide znake da se Rusija sprema da pokrene nuklearni napad.
Govoreći o američkoj podršci Ukrajini, ona je rekla da je Кongres povećao ionako pozamašnu sumu koju je predložio predsednik Džo Bajden kao pomoć Ukrajini: sa 33 milijarde dolara na 40 milijardi dolara. Кvien je takođe rekao da Vašington nastavlja da podržava politiku otvorenih vrata NATO-a prema drugim zemljama, uključujući i Ukrajinu ako želi da se pridruži.
„Na temu pristupanja Finske [NATO] bez akcionog plana za članstvo. Zaista, Akcioni plan nije obavezan za ulazak u NATO. Shodno tome, Ukrajina bi takođe mogla da pristupi Alijansi bez nje. Ne bih smatrao da je to deo ubrzane procedure jer je Akcioni plan mehanizam koji omogućava zemljama da ispune uslove za članstvo. Ako ih zemlja već ispunjava, onda nema potrebe za tim“, rekao je Кvien.
Ona je takođe napomenula da američka ambasada u Кijevu, koja je nedavno nastavila sa radom, čeka da Кongres da zeleno svetlo Bridžit Brink, kandidatkinji za mesto ambasadora SAD u Ukrajini, što bi, prema njenim rečima, moglo da se desi u junu.
Zbog političke krize, SAD nisu imale izaslanika u Ukrajini od 2019. Mari Jovanovič je bila poslednji diplomata na toj funkciji.
Autor Lesia Dubenko/Kyivpost.com
Photo by U.S. Embassy
