Borko Stefanović danas je jedan od najpoznatijih srpskih političara.
Međutim, ono što je manje poznato jeste da je sadašnji funkcioner Narodne stranke devedesetih bio uspešan rok muzičar i član novosadskog benda Generacija bez budućnosti.
GBB su nastali tačno godinu dana pre čuvenih martovskih demonstracija u Beogradu, dakle 9. marta 1990. godine. Članovi benda u prvoj postavi bili su Robert Bu (vokal), Aleksandar Reljić (gitara), Vladimir Cinocki (bubanj) i Borko Stefanović (bas).
Svoje prve pesme su objavili na kompilaciji „Novi Sad vol.2“ koju su snimili u sopstvenoj produklciji. Na izdanju su se našili i tadašnji mladi novosadski bendovi Atheist rap, Ritam nereda i drugi. Sledeći samizdat materijal bila je koncertna kaseta pod nazivom „Da je jug pobedio“. Usledio je maksi singl ultimativnog naslova „Ima da me slušaš!“, koji objavljuju 1991. godine i koji uspevaju da distribuiraju u Evropi i Americi.
Prvi LP pod nazivom „Vol. 1“ objavljen je 1993. i doneo je uz pregršt ska puk zvuka i dva velika hita „Jamaica“ i „Olovna jutra“. Album je bendu doneo veliki uspeh, a najveću afirmaciju stekli su na festivalu „Brzi bendovi Srbije“. Međutim, iako su imali velike planove, iako je deo tiraža prvog albuma otkupljen za belgijsko tržište, GBB nisu snimili novi materijal naredne četiri godine. Za to vreme menjala im se i postava benda. Primera radi, bubnjar Cina je prešao najpre u Obojeni program, a zatim u Gobline.
Drugi album „Spleen“ objavljen je krajem 1997. godine i na sebi sadrži dve verzije obrade pesme „Čudna šuma“ YU grupe.
Nakon nepune dve godine, tokom bombardovanja 1999. bend prestaje sa radom.
Ponovno osnivanje GBB usledilo je 2006. godine, naravno u nešto izmenjanom sastavu, s obzirom na to da je Borko Stefanović u međuvremenu uplovio u vode visoke politike. Poslednji put je svirao sa bendom u KST-u 2008. godine.
E.A.
Foto: Yt
