Imam potrebu da se zahvalim osobama koje su sebi prišile etiketu da su novinari, a koji rade kao uposlenici u nečemu što se zovu mediji, doduše mediji u vlasništvu ozbiljnog tajkuna, jer su nemilice gotovo deset dana po ceo dan izmišljali laži u vezi mitinga Srpske napredne stranke. Dakle, deset dana nisu izveštavali o bilo čemu drugom, osim o našem mitingu. Nema šta nisu izmislili i nema te uvrede koje nisu uputili prema ljudima koji su dolazili na miting. Hvala im, jer su baš oni tako besmislenom i suludom kampanjom, čiji je cilj bio delegitimizacija mitinga, zapravo napravili medveđu uslugu onom ko je tu kampanju platio. Ljudi su iz revolta, čak i oni koji ne simpatišu preterano Vučića i SNS, došli na naš skup.
Imam potrebu da se zahvalim i radikalizovanoj do ludila tviter zajednici levih liberala, odnosno kako to Miša Đurković danas kaže – kvir komunista, koji su danima besomučno vređali svakog ko bi na „Tviteru” podržao miting ili Vučića. Arsenal psovki i najvulgarnijih uvreda umreženih botova, specijalizovanih za ovaj vid hibridnog rata protiv Vučića, koji su upućeni sa „Tvitera” prema učesnicima mitinga je apsolutno fascinirajući. Označavali su ih stokom, marvom, prljavim, štrokavim, sendvičarima, botovima, krezubim, neokupanim, glupim, zatucanim… Poenta je bila da se oni koji vole iskreno Vučića označe kao prodane duše ili neobrazovani, a da je naspram Vučića odjedared stala bogzna kakva intelektualna elita bez obzira na činjenicu da unutar današnje opozicije imate pojedince koji su oličenje loših đaka, ponavljača, nekadašnjih jediničara, likova sa kupljenim diplomama… Baš zbog ovakvog stava ispoljenog na „Tviteru” izazvan je neverovatan kontraefekat, što opet u meni rađa potrebu da se zahvalim tom svetu.
Imam potrebu da se zahvalim i jednom delu opozicije, tačnije ovom što je izvršio otimačinu narodnog protesta i isti preuzeo zbog ličnih i stranačkih interesa. Niko bolje onoliki svet pred Dom Narodne skupštine nije pozvao od njih. Sama pomisao da bi onakvi likovi mogli da preuzmu nešto u državi da vode, a kao što čujete i vidite, oni imaju ozbiljne ambicije za tim, rodila je takvu želju za otporom prema toj sumanutoj zamisli kod običnog čoveka koji se seća zuluma tih koji bi opet da nas uzjašu. Hvala im do neba što su to učinili i na taj način poslali najbolju moguću pozivnicu narodu da se okupi na našem mitingu.
Imam potrebu da se zahvalim i svim onim anegdotama od ljudi koji sada napuštaju SNS. Recimo da je dobar deo njih bio najomraženiji kod našeg članstva, te da su oni naše članove samo iritirali, odnosno naše članstvo je odavno htelo da im opali nogu u zadnjicu. Istini za volju, tu ima i nekih koje naša stranka godinama nigde nije ni videla, jer se nikada nisu pojavili ni na jednom sastanku u stranci, ali zato danas glume ludilo kako su navodno bili mnogo bitni. Baš njihove izjave za tajkunske medije su dovele do toga da dodatno pozovu naše članove da se odazovu na poziv za miting.
Na kraju, ipak najveću potrebu da se zahvalim narodu koji je u onolikom broju došao na miting sa koga prema svim gore pomenutim nije upućena nijedna ružna reč. Vređali su te divne ljude, čestite domaćine, da su potkupljeni, stoka koja se uteruje u obore, da se prodaju za jednu crvenu… Valjda su od sebe polazili. No, ti divni ljudi ovima što su ih vređali nisu uzvraćali istom merom, već su zajedno sa Aleksandrom Vučićem poslali poruku da je ruka za dijalogom uvek ispružena i da ih doživljavaju kao braću rođenu sa kojima žele da grade našu Srbiju. Tu su pokazali ključnu razliku u odnosu na njih. Da, to veličanstveno veče je bilo veče kada je Srbija, ona divna i pristojna Srbija, govorila srcem i dušom. Ona je istinski pobednik kom imam potrebu da se najiskrenije poklonim.
