OVO JE OZBILJNO: Bivši šef nemačke obaveštajne službe upozorava na rat s Rusijom!

 Hans-Georg Masen, koji je od 2012. do 2018. bio predsednik Savezne kancelarije za zaštitu ustava, nemačke domaće bezbednosne agencije, upozorio je da ta zemlja „ulazi u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom isporukom oružja Ukrajini“

Gostujući u programu ‘Specijalno’ TV Berlin prošle srede, Masen je rekao da se protivi bilo kakvoj isporuci nemačkog oružja Ukrajini, pozivajući se na raniju odluku Međunarodnog suda pravde koji je, prema rečima bivšeg zvaničnika, presudio da se snabdevanje oružjem jednoj od zaraćenih strane u sukobu čine i dobavljača stranom u sukobu.

„S moje tačke gledišta, kada isporučujemo oružje, a ne šlemove, ne zavoje, to znači da automatski rizikujemo da postanemo strana u ratu“, tvrdi Masen.

„Sada smo zaraćena strana na strani Ukrajine. Neka to uđe: mi smo zaraćena strana. Protiv Rusije.“

Bivši zvaničnik je takođe rekao da je užasnut izostankom javne rasprave o ovom pitanju.

Prema njegovim rečima, nastavkom isporuke naoružanja Ukrajini, Nemačka bi mogla da postane meta ruskih napada, a da nema svoje jasne ciljeve, za razliku od same Ukrajine, Rusije ili SAD.

Bivši šef obaveštajne službe je dalje tvrdio da, suprotno onome što kažu nemački mediji, „Ukrajina nije bastion ljudskih prava, slobode, mira i zapadnih vrednosti“. On je takođe pozvao nemačko rukovodstvo da razmotri zašto zemlju izlažu „opasnosti od nuklearnog sukoba“.

Nemačka ima oko 119 američkih vojnih objekata na svom tlu, prema Masenu, koje bi mogle da budu na meti Moskve u slučaju rata. On je nastavio da uporedi Nemačku sa američkim „nosačem aviona sa oko 80 miliona domorodaca“ koji žive na njemu.

Bivši šef obaveštajne službe je takođe doveo u pitanje funkcionalnost nemačke civilne odbrane i oružanih snaga u slučaju rata, tvrdeći da „nemačko društvo nije psihički spremno za rat, jer zemlja nije mnogo decenija imala iskustva sa teškoćama koje on nosi“. Povrh toga, prema Masenu, dublja konfrontacija sa Rusijom ne bi bila mudra za Berlin, jer Nemačka zavisi od uvoza ruskog gasa i ne proizvodi dovoljno pšenice i đubriva.

Bez obzira na to, Nemačka stavlja na kocku sopstvenu bezbednost naoružavajući Ukrajinu, rekao je bivši zvaničnik.

„Bez jasnih ciljeva ili plana akcije, svako može da nagađa kako će se ovo završiti za Nemačku“, dodao je Masen.

Šta je Nemačka do sada poslala Ukrajini

Krajem februara, nekoliko dana nakon što je Rusija napala Ukrajinu, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da će Berlin obezbediti Kijevu prenosive protivavionske, kao i protivtenkovske rakete. Prema izveštajima medija, pozivajući se na neimenovane ukrajinske zvaničnike, Berlin je takođe dao istočnoevropskoj naciji 100 mitraljeza, 100.000 ručnih bombi, 2.000 mina i preko 16 miliona komada municije.

Kako je sukob napredovao, ukrajinsko rukovodstvo je pozvalo svoje zapadne saveznike da isporuče i teško naoružanje. Berlin je na kraju dao zeleno svetlo za isporuku Gepard protivvazdušnih vozila, a Ministarstvo odbrane se obavezalo da će poslati prvih 15 vozila u julu.

Šolc je takođe obećao da će donirati sedam samohodnih haubica 155 mm 2000; međutim, prema Dočle Vele-u, oprema bi prvo morala da bude operativna, što znači da ga Kijev verovatno neće primiti do leta.

Berlin je takođe odobrio ugovor za proizvođača Krauss-Maffei Vegmann da isporuči nekoliko desetina tenkova Leopard 1. Isporuka je, međutim, očigledno u nedostatku, a mediji navode da nema municije i rezervnih delova.

Visoki ukrajinski zvaničnici, uključujući ambasadora u Nemačkoj Andreja Melnika, više puta su kritikovali rukovodstvo u Berlinu, tvrdeći da nemačka vlada odugovlači sa isporukom teškog naoružanja. Kijev poziva svog saveznika da što pre preda tenkove Leopard 1 i borbena vozila pešadije Marder.

Afera / A. Chatten

Happy

2

Sad

3

Excited

2

Sleepy

1

Angry

4

Surprise

2