Nemačko poslovno poverenje palo je na najniži nivo za više od dve godine, što je najnoviji znak da je najveća evropska ekonomija na ivici recesije
Kompanije širom Nemačke postale su mračnije u pogledu svoje trenutne situacije i izgleda za narednih šest meseci, prema indeksu poslovnog poverenja koji je pomno pratio Institut Ifo. Indeks istraživačkog centra je ovog meseca pao na 88,6, sa 92,2 u junu, što je najniži nivo od juna 2020.
Nemačka je teško pogođena rastućim cenama i ruskom gasnom krizom, koja preti da zaustavi proizvodnju u nekim od industrijskih elektrana u zemlji tokom zimskih meseci.
Podaci o bruto domaćem proizvodu za drugi kvartal su objavljeni u petak i očekuje se da će pokazati rast Nemačke od samo 0,1 odsto, kažu ekonomisti koje je anketirao Rojters, što je ekvivalentno stagflaciji. Ekonomija je porasla za 0,2 procenta u prvom kvartalu nakon smanjenja od 0,3 procenta u poslednja tri meseca 2021.
Rezultati Ifo-a bili su lošiji nego što su očekivali ekonomisti koje je anketirao Rojters, koji su u proseku prognozirali da će indeks pasti na 90,5. „Više cene energije i opasnost od nestašice gasa opterećuju ekonomiju“, rekao je Klemens Fuest, predsednik Ifo-a, dodajući da je najveća privreda evrozone „na pragu“ recesije — definisana kao dva uzastopna kvartala negativnog rasta.
Zabrinutost među 9.000 nemačkih preduzeća koje je anketirao istraživački centar sa sedištem u Minhenu bila je široko rasprostranjena. Fuest je rekao da je poverenje „palo” među proizvođačima, dok se „značajno pogoršalo” među pružaocima usluga, „zaronilo” na maloprodajne trgovce i „pogoršalo” u građevinarstvu.
„Raspoloženje se promenilo čak i u turizmu i ugostiteljstvu, uprkos velikom nedavnom optimizmu“, rekao je on i dodao: „Ni jedan segment maloprodaje nije optimističan u pogledu budućnosti“.
Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING, rekao je da očekuje da će se nemački BDP smanjiti u drugom tromesečju, pod pritiskom nestašice gasa i rastućih cena. „U osnovnom scenariju, sa stalnim trenjama u lancu snabdevanja, neizvesnošću i visokim cenama energenata i roba kao rezultat tekućeg rata u Ukrajini, nemačka privreda će biti gurnuta u tehničku recesiju“, rekao je Bžeski.
Holandski fjučersi na prvim mesecima, standard za evropske cene gasa, porasli su u ponedeljak za 3,8 odsto na 166 evra, što je više od sedam puta povećanje u odnosu na pre godinu dana.
Istraživanje koje je u ponedeljak objavilo DIHK udruženje nemačkih privrednih i privrednih komora pokazalo je da je 16 odsto proizvodnih kompanija reklo da bi odgovorilo na veće cene energije smanjenjem proizvodnje ili delimičnim napuštanjem nekih oblasti poslovanja.
„Ovo su alarmantne brojke“, rekao je predsednik DIHK Piter Adrijan. „One pokazuju koliko su trajno visoke cene energije snažno opterećenje za našu lokaciju. Mnoge kompanije nemaju izbora osim da zatvore ili presele proizvodnju na druge lokacije.”
Pad indeksa Ifo odražava podjednako loše rezultate ankete menadžera nabavke, koju je sproveo S&P Global, a koja je pokazala da su nemačka preduzeća pretrpela najveći pad aktivnosti više od dve godine u julu.
„Nemačka privreda je verovatno već u padu“, rekao je Jorg Kremer, glavni ekonomista nemačkog zajmodavca Komercbank. „Nažalost, koliko loše stvari završavaju prvenstveno je u rukama [ruskog predsednika Vladimira] Putina. Ako bi došlo do potpunog zaustavljanja snabdevanja gasom, duboka recesija bi bila neizbežna“.
Nemačka centralna banka je u aprilu upozorila da bi trenutna zabrana uvoza ruskog gasa oborila pet procentnih poena nemačkog BDP-a.
Rusija je već smanjila izvoz gasa u Evropu pošto su porasle tenzije između Moskve i zapada zbog rata u Ukrajini. Berlin je prošlog meseca pokrenuo drugu fazu svog nacionalnog plana za vanredne situacije sa gasom, potez koji ga je doveo korak bliže racionalizaciji zaliha.
Potrošačke ciene u Nemačkoj porasle su u junu za 8,2 procenta, podstaknute rastućim troškovima energije i hrane, uprkos umanjujućem efektu na ciene državnog transporta i subvencija za gorivo.
„Visoka inflacija već potiskuje potražnju potrošača, dok se pretnje visokim kamatnim stopama i racionalizacijom gasa naziru“, rekla je Džesika Hinds, viši evropski ekonomista u istraživačkoj grupi Kapital Ekonomiks. „Izgleda da će Nemačka pasti u dublju recesiju od većine u narednim mesecima“.
Ekonomisti su takođe zabrinuti da je nedavno suvo vreme smanjilo nivo vode u glavnim nemačkim rekama na nivo blizu višegodišnjeg minimuma koji je ostvaren tokom suše 2018. godine koja je poremetila transport Rajnom i pogodila ekonomiju zemlje.
FT / Afera / A. Chatten
