Kineska ekonomska aktivnost naglo se smanjila u aprilu pošto je talas karantina širom zemlje postavio najznačajniji izazov za izglede za njen rast otkako se kovid-19 pojavio pre više od dve godine
Najnoviji ekonomski podaci iz Kine pokazuju da se ta zemlja – često nazivana „fabrikom sveta“ jer proizvodi gotovo sve za svakoga – nalazi u sve dubljim ekonomskim problemima izazvanim kovidom. Usporavanje Kine, upozoravaju stručnjaci, dovešće do usporavanja oporavka sveta od kovida i dodatno zacrniti ionako sivu ekonomsku sliku današnjeg sveta.
Maloprodaja, glavni pokazatelj potrošačke aktivnosti u zemlji, pala je 11,1 odsto na godišnjem nivou, u poređenju sa prognozama ekonomista koje je anketirao Blumberg o padu od 6,6 odsto. Maloprodaja je u martu pala za 3,5 odsto na godišnjem nivou.
Industrijska proizvodnja, koja je podstakla brzi ekonomski oporavak Kine od početnog šoka Kovid-a početkom 2020. i za koju se očekivalo da će blago porasti uprkos nedavnim ograničenjima, pala je za 2,9 odsto.
Podaci su najupečatljiviji znak rastuće ekonomske cene koju Kina plaća zbog svoje nulte politike prema koronavirusu, uvođenjem strikrnih karantina širom gradova i oblasti u kojima se pojave novi slučajevi. Niska stopa infekcija je prioritet za predsednika Ksi Đinpinga, koji je ove godine ponovo potvrdio svoju posvećenost strategiji uoči svoje kandidature za treći mandat na vlasti.
Pristup nulti kovid-a je u velikoj meri obuzdao virus u poslednje dve godine, ali su vlasti dramatično eskalirale svoje mere 2022. nakon izbijanja visoko zarazne varijante Omikrona. Ograničenja su uglavnom usredsređena na Šangaj, koji je zaključan krajem marta.
„Aktivnost u aprilu je bila slabija nego što se očekivalo, [i] pad je predvođen maloprodajom, što je razumljivo u kontekstu zatvaranja“, rekao je Karlos Kasanova, viši ekonomista za Aziju u UBP-u. On očekuje da će se maloprodaja u maju dodatno smanjiti.
Desetine gradova i stotine miliona ljudi širom Kine stavljeni su pod potpuna ili delimična ograničenja u okviru politike za koju se očekuje da će imati duboke posledice na globalne lance snabdevanja.
Kineska privreda je već bila pod pritiskom krize likvidnosti kod njenih velikih investitora za razvoj nekretnina i šireg usporavanja imovine kako je prodaja kuća propala.
Vlada je tokom vikenda efektivno snizila osnovnu stopu na hipotekarne kredite za nove kredite kupcima koji prvi put kupuju sa 4,6 odsto na 4,4 odsto, što je poslednja u nizu mera ublažavanja namenjenih podršci jednom od najvažnijih ekonomskih pokretača zemlje.
Živei Žang, glavni ekonomista u kompaniji „Pinpoint Asset Management“, primetio je da je vlada pod pritiskom da pokrene nove podsticajne mere i da je smanjenje stope na hipoteke otišla „jedan korak u tom pravcu“. Ali on je dodao da „efikasnost ovih politika zavisi od toga kako će vlada ’fino podesiti’ politiku nulte tolerancije protiv krize u Omikronu“.
Evropske akcije su pale nakon što su azijska tržišta preokrenula ranu dobit. Indeks akcija Stokk 600 je pao za 0,8 odsto, a FTSE 100 za 0,7 odsto. CSI 300 akcija u Šangaju i Šenženu pao je za 0,8 odsto. Hongkonški indeks Hang Seng imao je promenljiv dan trgovanja, porastao je čak 1,1 odsto pre nego što je opao za 0,4 odsto i oporavio se da bi završio dan više od 0,3 odsto.
Agencije / A. Chatten
Foto: pixabay
