Nakon što je Ursula fon der Lajen 18. jula dobila podršku evropskih poslanika da preuzme i drugi mandat kao predsednica Evropske komisije, pažnja javnosti sada je usmerena na sastavljanje tima komesara. Ovi visoki zvaničnici, po jedan iz svake zemlje članice EU, preuzimaju mandate koji su slični ministarskim mandatima u nacionalnim vladama, i zaduženi su za praćenje različitih oblasti politike (trgovina, migracija, budžetska pitanja, itd.).
Zemlje članice EU imaju rok da predlažu kandidate do 30. avgusta, nekon čega će Fon der Lajenova iskoristiti svoje diskreciono pravo da samostalno donese odluku i podeli resore, koji će ove godine uključivati i nove oblasti poput odbrane i pitanja stanovanja.
BUGARSKA
Bugarska još uvek nema kandidata za poziciju komesara. Zbog neizvesne situacije u državi i ponovljenog neuspeha pri formiranju vlade desnog centra, zemlja se sada nalazi blizu ponovnom raspisivanju izbora, a evropska pitanja i obaveze ostavljeni su po strani. Nakon ostavke komesarke Marije Gabriel u maju 2023. godine, poziciju Komesara za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade preuzela je Iliana Ivanova, koja još uvek vrši tu funkciju kao predstavnik Bugarske.
HRVATSKA
Hrvatska je za poziciju evropskog komesara ponovo kandidovala aktuelnu komesarku Dubravku Šuicu. Bivša poslanica u Evropskom parlamentu, prva gradonačelnica Dubrovnika i profesorica njemačkog jezika, ona od 2019. godine vodi portfelj demokratije i demografije.
Očekuje se da će Fon der Lajenova sredinom avgusta pokrenuti razgovore sa kandidatima za komesare o raspodeli portfelja, nakon čega će uslediti saslušanja u odborima Evropskog parlamenta i glasanje na plenarnoj sednici.
Kao i svi ostali kandidati, ona će morati da prođe saslušanje u Evropskom parlamentu kako bi osigurala svoj drugi mandat. Šuica, članica Evropske narodne spartije desnog centra, izrazila je duboku zahvalnost hrvatskoj vladi. Iako je predsednica fon der Lajen zatražila da zemlje kao komesare predlože i muškog i ženskog kandidata većina zemalja je do sada imenovala samo muškog kandidata, što Šuicu čini jednim od retkih ženskih kandidata.
GRČKA
Grčka je imenovala Apostolosa Cicikostasa, guvernera Centralne Makedonije i bivšeg predsednika Evropskog komiteta regiona, za svog kandidata za komesara. Odlazeći komesar Margaritis Sinas je već čestitao Cicikostasu.
Cicikostas, koji je ranije bio predsednik Evropskog komiteta regiona, poznat je bio kao kandidat nekoliko nedelja unazad. Njegov izbor naglašava geopolitički značaj Makedonije i severne Grčke, oblasti poznatih po svojoj strateškoj lokaciji i ključnoj ulozi u povezivanju između Balkana, Jugoistočne Evrope i severoistočnog Mediterana.
U nedavnom intervjuu za POLITICO, premijer Micotakis je istakao svoja očekivanja da Grčka dobije istaknutu poziciju unutar Komisije, odražavajući ekonomski napredak i strateški značaj Grčke na jugoistočnom rubu Evrope i NATO-a.
MAĐARSKA
Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je nominovao Olivera Varhelija, koji je bio na funkciji Komesara za susedstvo i proširenje poslednjih pet godina.
Varheljijev mandat nije prošao bez kontroverzi, često izazivajući kritike zbog politika za koje se smatralo da su previše usklađene sa politikom Mađarske, a ne sa širim ciljevima Evropske komisije. Njegovo ponovno imenovanje sada zavisi od saslušanja u Evropskom parlamentu.
S obzirom na sporne odluke iz prethodnog mandata i neizvesnu podršku poslanika u Evropskom parlamentu, Orbanova odluka da nominuje Varheljija sugeriše da možda postoje alternativni kandidati u rezervi ako kandidatura ne uspe. Ova strategija može biti rezultat incidenta iz 2019. godine kada je prvobitni kandidat Mađarske odbijen.
RUMUNIJA
Rumunija, kao i Bugarska, još uvek nema svog kandidata za komesara. Politička scena Rumunije trenutno je više nego složena, a predsednik Klaus Johanis je ranije često pominjan kao kandidat. Ono što je neizvesno je da li bi on napustio svoju sadašnju funkciju radi manje uloge, čime bi svoju zemlju uveo u prevremene izbore.
Potencijalni kandidati za komesare su evroposlanici Zigfrid Murešan i Mihaj Tudose. Izbor Tudosa mogao bi da poboljša zastupljenost levog centra u timu Ursule fon der Lajen, što bi moglo da ima presudan uticaj na odluku o njegovoj kandidaturi, imajući u vidu da je Evropskoj narodnoj partiji od velike važnosti da obezbedi podršku socijalističkih članova parlamenta.
SLOVENIJA
Slovenija se opredelila za Tomaža Vesela, kako je najavio premijer Robert Golob još pre održavanja evropskih izbora. Golob je izrazio interesovanje da Slovenija preuzme portfelje koji se odnose na demokratiju, konkurentnost ili finansije.
Tomaža Vesela, bivšeg predsednika Revizorskog suda, slovenačka vlada zvanično je nominovala kao kandidata za Evropsku komisiju samo dan nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila od država članica da predlože kandidate, sugerišući da svaka zemlja nominuje i muškog i ženskog kandidata. Trenutni slovenački komesar Janez Lenarčič odgovoran je za upravljanje kriznim situacijama.
Očekuje se da će Fon der Lajenova sredinom avgusta pokrenuti razgovore sa kandidatima za komesare o raspodeli portfelja, nakon čega će uslediti saslušanja u odborima Evropskog parlamenta i glasanje na plenarnoj sednici. Slovenačka vlada veruje da će Vesel proći sva glasanja jer ga vidi kao jakog kandidata bez potrebe za alternativnim planom. Sam Vesel je izrazio interesovanje za portfelje finansija, administracije i proširenja.
Izvor naslovne slike: Shutterstock/Alexandros Michailidis
