Budući da se jezik prilagođava potrebama savremenog društva sklon je stalnom menjanju. Danas je malo govornika koji bi mogli da objasne značenje mnogih reči srpskog jezika. Postoje i reči čija je upotreba danas mala, ali to ne znači da ih treba zaboraviti.
Predstavljamo vam 30 reči srpskog jezika koje su se ranije koristile, a za koje malo ko danas zna.
A: ABERDAR m (tur. haberdar) top ili puška kojima se nešto objavljuje, daje aber.
– Kad pukne top aberdar, onda da se grune u bok … Turcima (Milan Đ. Milićević)
B: BEZREDICE pril. bez utvrđenog reda.
– Mi bezredice idemo po vodu, kad koja dospe (Jovan Jovanović Zmaj)
V: VONjALO s čulo mirisa.
– Prviй parъ su živci nosa ili vonяla; drugiй živci očiю ili vida (Jovan Stejić) G: GORTAN m (rus. gortanь) grlo, grkljan.
– Pčele Medь sisaю i šnimь gortanь našь uslaždavaю (Dositej Obradović)
D: DOBROŽIVELICA ž i m bonvivan.
– Pera je dobroživelica i kockar (Pozorište, časopis, 1872)
Đ: ĐUSLA ž pokr. krupna, jače razvijena ženska osoba (Bačka, Tihomir Ostojić) E: EGEDA ž (mađ. hegedu) violina.
Pročitajte i Klasik među jelima! Recept za čorbastu boraniju bez mesa – Starinski ručak na kašiku!
– Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju (Vuk Karadžić)
Ž: ŽILIŠTE s mesto življenja, prebivalište, boravište.
– Zajmi i nas strašnijem kricima / Iz nebesnog blaženog žilišta (Petar II Petrović Njegoš)
Z: ZABLAGODARIT svr. postati zahvalan, osetiti zahvalnost prema nekome.
– Većina ljudi od ukusa nema mnogo da zablagodari svojim nastavnicima za svoje vaspitanje u tom pogledu (Bogdan Popović)
I: IZJEDIPOGAČA m i ž izjelica, proždrljivac.
– Ti si jedan izjedipogača! Jedan ispičutura (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)
J: JERBASMA m vrsta sočne jesenje kruške.
– Ona je kao kruška jerbasma, slatka a meka (Ivo Andrić)
K: KOŠTANIK, –ika m kostur, skelet.
– Zvanične tajne, reć će koštanik / ne kazuju se površnicima (Laza Kostić) L: LILA ž tanki, glatki sloj kore drveta (breze, trešnje, višnje i sl.), koji se lako ljušti.
– Odora joj kao svila / Bela kao bela lila / Čista kao zora rana (Radovan Košutić)
Lj: LjESAK m sjaj, odblesak.
– Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno (Petar Pecija Petrović)
Pročitajte i Recept za domaći kečap: Bez hemije i aditiva, zdrav, a UKUS 100 PUTA BOLjI od kupovnog!
M: MOSTATI nesvr. šatrovački: ćutati, mučati (u jeziku mutavdžija) (vranjski kraj, Milan Đ. Milićević)
N: NEDROGRIZ m ujed za nedra, ženske grudi.
– I uze od svake [devojke] po jedan ogrizak nedrogriz … I nosač svaki put omahnu glavom, pa ih ljubljaše, pa štipaše i grljaše (Stanislav Vinaver)
Nj: NjEGOVSKI, -a, -o karakterističan za njega, njemu svojstven.
– Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv (Veljko Petrović)
O: OTIH m indiv. tišina, utihnulost, zaborav.
– Marinko iskrenuo je pred njih svaki džep, pootvarao bez ključeva sve one ladice, koje skrivaju grijehe u otih (Josip Kozarac)
P: POBRADNjIK m etn. deo ženske nošnje koji se sastoji iz dva reda krupnog srebrnog novca prišivenog na debeloj kudeljnoj krpi
R: ROSUKATI nesvr. pomalo rositi (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)
S: SUVICA ž pokr. grožđe koje se prokuva u morskoj vodi i zatim osuši; suvo grožđe.
– Sušenjem pri blagoj toploti dobijamo … od grožđa tz. suvice (Milan Batut) T: TIKVARA vrsta jabuke
Ć: ĆIKARA ž šolja, šalica
Pročitajte i Kako Srbi koriste kukurek: Izuzetna biljka koja je i otrov i lek
U: USRŽITI, –im svr. učiniti da nešto skroz zahvati, prožme, da prodre u srž nečega.
– Kod … Vojnovića je stil … duboko usržen u samo delo, ono … kroz njega živi (Milan Bogdanović) F: FIJUČAN, -čna, -čno izložen fijuku vetra.
– Tutnje ponosne legije što se po goletima fijučnim roje (Milutin Bojić)
H: HLEBAČA ijek. hljebača ž hleb (s kvascem).
– Vazda su mu na trpezi pogača, hljebača, bardak vina (Stjepan Mitrov Ljubiša).
C: CAKLO s staklo.
– Kad pod njom [obalom] s broda zaviriš u tihu pučinu, vidiš svaku kuću … gđe se u vodi kao u caklu cakli (Stjepan Mitrov Ljubiša)
Č: ČAPOR m grudva smrznute zemlje koja se izdiže od tla.
– Osvane i siv dan sa smrznutim čaporima … blata po cestama (Ivan Kozarac)
Dž: DžILITNUTI SE svr. potegnuti džilit (koplje), bacati džilit.
– Sramota je takome junaku … džilitnut se, ne pogodit cilja (Ivan Mažuranić)
Š: ŠALE pril. lako, kao od šale.
– Koga moje vino obori, taj se ne diže šale (Stevan Sremac)
Izvor: Espreso
Foto: Yt