Rat Izraela protiv Hamasa otvorio je široki front sukoba u kojem najviše stradaju civili uz povećan pritisak na palestinsku samoupravu na Zapadnoj obali što je ponovo aktuelizovalo planove čije postojanje niko, osim izraelske desnice, ne želi da prizna.
Radi se o dve agende na osnovu kojih bi Izrael trajno rešio palestinsko pitanje, odnosno o gotovo biblijskom egzodusu stanovništva, masovnom progonu i iseljenju Palestinaca na teritoriju Jordana i Egipta.
Interesantno, Hamas je svojim terorističkim napadom izazvao takvu reakciju koja će na širem geopolitičkom planu ići potpuno u korist Izraela.
Nakon početnog šoka, sada je sasvim izvesno da će arapski svet i druga muslimanska “braća” nemo posmatrati stradanje Palestinaca u Gazi, a da će svaka izraelska akcija biti ispraćena oštrim saopštenjima i ljudskopravaškim frazama u jadikovkama da se sačuvaju životi civila što je gotovo nemoguće u ratu.
Ispostaviće se da napad Hamasa nije imao nikakav dalji vojni značaj, osim alibija Izraelu da se još jednom obračuna sa suparnicima i kao po pravilu iz tog sukoba izađe teritorijalno jači na prostoru koji obuhvata sve manje Palestinaca. Na sve to treba dodati i interesantnu činjenicu da je upravo Izrael imao značajnu ulogu u snaženju pozicije Hamasa. Svaka fundamentalistička islamska organizacija zapravo je samo diskreditovala sekularni otpor Palestinaca i njihove pozicije u borbi za uspostavljanje svoje države prema planu UN. No, kako vreme odmiče, Palestinci očigledno neće imati gde, a ni sa kim da formiraju državu, a planovi UN ostaće slovo na papiru dobro ispeglanom pod palicom neumoljive sile prava jačeg.
I dok lideri Hamasa uživaju u milionima dolara na računima u Kataru, palestinsko stanovništvo ostaje prepušteno na milost i nemilost izraelske ofanzive, u zavisnosti od toga da li će izabrati evakuaciju ili ostati pod rizikom da postanu kolateralna šteta.
Palestinskom narodu preti novi progon i masovno raseljavanje.
Napad Hamasa
Hamas je 7. oktobra izveo napad na Izrael bez većeg borbenog kontakta sa izraelskom vojskom. Izvršen je masakr nad civilima i otimanje talaca sa kojima su se povukli među civile u Gazi izlažući stanovništvo ove enklave očekivanoj odmazdi. Akcije Hamasa nastavljene su nasumičnim ispaljivanjem raketa sa improvizovanih lansera koji ne mogu naneti veću štetu izraelskoj vojsci već samo civilima.
Izrael je nakon očiglednog propusta odbrambenih sistema, vojske i obaveštajnih službi koji se sve više može dovesti u pitanje kao nemaran i nenameran, započeo veliku vojnu ofanzivu sa ciljem potpunog uništenja Hamasa, a u perspektivi to može da odvede rat u novu fazu.
Izrael je, dakle, suočen sa optužbama za kršenje pravila ratovanja, ubistva civila i etničko čišćenje dok se Palestinci suočavaju sa raseljavanjem u jedina dva moguća smera, prema Egiptu i Jordanu.
Palestinci su tako žrtvovani i postaju po ko zna koji put prognanici suočeni sa nezavidnim izborom ostati i rizikovati pogibiju ili se skloniti u navodno sigurne delove na jugu Pojasa Gaze gde će ponovo biti meta izraelskih napada.
Tako je ponovo otvorena opcija preseljenja Palestinaca na egipatski Sinaj i u Jordan.
Nemački kancelar Olaf Šolc je takođe, navodno iz humanitarnih razloga, predložio otvaranje koridora iz Gaze prema Egiptu i Zapadne obale prema Jordanu.
Ideju o preseljenju Palestinaca odbili su i egipatski predsednik i jordanski kralj. Obojica su izjavili da bi takav potez značio uvlačenje njihovih država u rat sa Izraelom pod pretpostavkom da bi se na taj način evakuisali i pripadnici Hamasa.
Egipat i Jordan su svesni da bi obračun Izraela sa Palestincima mogao da se nastavi i van granica, pa bi se našli u neugodnoj situaciji da moraju da brane svoj teritorijalni integritet.
Izraelcima, na drugoj strani u potpunosti odgovara iseljavanje Palestinaca na koje pozivaju pod izgovorom borbe protiv Hamasa.
Jordan
Proglašenje Jordana za palestinsku državu opcija je koju Izrael pokušava da progura već decenijama.
Prema tom tumačenju, Kraljevina Jordan je već sada palestinska država čijih 60 odsto stanovništva čine Palestinci. U skladu sa tim, nema nikakve potrebe za stvaranjem bilo kakvog drugog oblika državnosti za Palestince na teritoriji koju vlada u Jerusalimu smatra izraelskom. Ovakvo rešenje nije samo plan Izraela već i pojedinih arapskih zemalja, uz nezaobilazno odobravanje američke administracije.
Palestinska država bila bi stvorena priključenjem delova Zapadne obale Jordanu i stvaranje neke vrste federacije ili konfederacija pod vrhovnom vlašću dinastije Hašemita.
Zapadna obala
Zapadna obala je od 1948. godine, odnosno od Prvog do Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967. godine, svakako bila u sastavu Jordana. Tadašnji jordanski kralj Abdulah Prvi anektirao je Zapadnu obalu i nazvao je Zapadnim Jordanom.
Jordan je dakle bio jedan od začetnika ideje da postane palestinska država. Krajem 1947. godine, pre usvajanja rezolucije UN o podeli tadašnje Palestine na jevrejsku i arapsku državu i stvaranja države Izrael, kralj Abdulah Prvi sa predsednicom izraelske vlade Goldom Meir vodi pregovore o podeli Palestine. Taj potez njegovim potomcima mogao bi sada da se vrati kao bumerang.
Čuvari Jerusalima
Odlukom pape Jovana Pavla Drugog jordanski kralj proglašen je za zaštitnika svetih mesta hrišćana u Jerusalimu. Dvor u Amanu pružio je zato žestok otpor Trampovoj administraciji koja podržava proglašenje Jerusalima za glavni grad Izraela.
Promena statusa grada promenila je i status jordanskog kralja i dinastije, ali i Jordana. Potom su počela da se nameću i druga pitanja poput onog kako dinastija Hašemita može biti čuvar Jerusalima ako je to glavni grad druge države i može li se Jordan iz kraljevine sastavljene od beduinskih plemena transformisati u državu Palestinaca pod dinastijom čiji se predstavnici smatraju zaštitnicima svetih mesta hrišćana i muslimana kao i čuvene džamije Al Aksa.
Ambicija dinastije iz Jordana nesumnjivo je postojala, ali vremenom stvari su se promenile, toliko da su ugrozili čak i sopstveni tron.
Naslednik Abdulaha Prvog, jordanski kralj Husein Prvi je 1972. godine objavio plan o stvaranju Ujedinjenog Arapskog Kraljevstva pod hašemitskom dinastijom koje bi činila Zapadna obala i današnji Jordan. Plan je propao jer ga je rezignirano odbio palestinski PLO.
Hašemitska kraljevina nakon aneksije nametnula je naziv Zapadna obala kako bi teritoriju pojmovno odvojila od palestinskog identiteta. Jordanska politika postupno je potom gubila interes za ponovnim ovladavanjem Zapadnom obalom i time povećanjem udela palestinskog stanovništva u populaciji države. Na to je uticalo i krajnje neugodno iskustvo sukoba s palestinskim organizacijama i frakcijama koje su krajem šezdesetih godina u Jordanu stvorile paralelne političke i vojne strukture i pretile rušenjem hašemitske vladavine. Kralj Husein Prvi se potom žestoko vojno obračunao sa palestinskim snagama i ugušio pobunu tokom 1970. godine.
Konačno, 1988. godine Jordan se trajno odrekao Zapadne obale u korist Palestinske samouprave.
Jordan kao Palestina
Izraelski mediji, deo političke elite i naučnih instituta već duže vreme govore o Jordanu kao palestinskoj državi.
Politički analitičar i publicista Moše Dan u članku “Jordan kao Palestina: promena paradigme rešenja o dvema državama” otvoreno proglašava Jordan za državu Palestinaca što plan međunarodne zajednice o stvaranju dve države na području Palestine čini besmislenim.
“Osnovni problem rešenja o dvema državama i stvaranja suverene palestinske države zapadno od reke Jordan je činjenica da palestinska država već postoji istočno od reke Jordan. Zove se Jordan. Populacija te zemlje je pretežno palestinska, a nalazi se u istočnom delu teritorije koja se nekada zvala Palestina. Dakle, demografski i istorijski Jordan je palestinska država”, napisao je Dan.
Izraelac navodi da je sporazumom iz Osla, jordanska opcija odbačena kao alternativa.
“Jaser Arafat, PLO i palestinska vlast instalirali su se kao vladari onoga što bi trebalo da bude druga palestinska država zapadno od reke Jordan”, navodi Dan.
Šansu koju Izraelci nisu imali u pregovorima sa sekularnim predstavnicima Palestinaca, dali su im ekstremisti iz Hamasa, što političkim faktorima koji sada deluju na Bliskom istoku daje veoma upitnu ulogu kada se radi o interesu za koji rade.
“Uspostavljanje druge palestinske države ili treće ako se u takve procese uključi i pojas Gaze, neizbežno će dovesti do destabilizacije i povećati šanse za nasilje između konkurentskih entiteta što bi moglo ugroziti Izrael. Prekogranični napadi bili bi neizbežni. Na drugoj strani, Jordan može da protera svoje palestinske građane u tu novu palestinsku državu. Usledila bi borba za vlast i za to ko predstavlja Palestinu kao i oko toga šta sve čini teritorijalni temelj za palestinski nacionalni identitet, uz islamističke snage koje samo čekaju da iskoriste bilo kakav vakum moći koji će područje odvesti u haos poput Somalije”, piše Dan.
U zaključku članka, Dan navodi da bi umesto ideje palestinskog samoopredeljenja stvaranjem još jedne neuspešne države, problem lako mogao da se reši na drugi način.
“Uvažavanjem činjenice da Jordan ispunjava definiciju palestinske države razblažiće se toksični zahtev za drugom palestinskom državom u Judeji i Samariji, odnosno Zapadnoj obali. Proglašenje Jordana kao arapsko-palestinske države u skladu je sa međunarodnim pravom i britanskim mandatom nad Palestinom koji je 1922. stvorio Jordan u sklopu rešenja o dvema državama.”
Ovakve ideje o preseljenju stanovništva će, nema sumnje, dobijati novi zamah kako rat bude duže trajao i odnosio sve veći broj civilnih žrtava.
Izrael i Jordan kao države Jevreja i Palestinaca
“Breaking Israeli News” u članku od 18. septembra 2017. godine prenosi izjavu rabina Jehude Jošua Glika, u to vreme zastupnika Likuda u izraelskom parlamentu Knesetu.
Glik na konferenciji o rešenju palestinskog pitanja održanoj u Jerusalimu 17. septembra 2017. izjavljuje da svi znaju da je Jordan palestinska država.
“Koncepcija palestinske države u Judeji i Samariji više ne postoji. Jordan kao palestinska država ozbiljan je potencijal jer su većina Jordanaca Palestinci. Pre 1967. svi Palestinci bili su deo Jordana”, rekao je Glik.
Prema autorki članka, na konferenciji održanoj u jerusalimskom Menahem Begin centru, većina prisutnih iz javnog i političkog života Izraela podržala je tezu da je jordanska opcija zadovoljavajuće rešenje izraelsko-palestinskog sukoba.
“Jordan je rešenje Palestine”, zaključak je konferencije.
Ubrzo nakon toga, poziva se na plan prema kojem bi na reci Jordan postojala jedna palestinska država Jordan i jedna jevrejska Izrael.
