Japan želi da poveća budžet za odbranu za 13% i da doda nove rakete u planu vrednom 53 milijarde dolara, kojim se prikupljaju sredstva za dugo zanemareno održavanje
Japansko ministarstvo odbrane u četvrtak je zatražilo budžet od 53 milijarde dolara za sledeću fiskalnu godinu (povećanje od 13 odsto) dodavanjem antiraketnih sistema i povećanjem održavanja za vojsku koja je dugo štedela na osnovnim funkcijama.
Budžetski zahtev od 7,74 milijardi jena je rekordan, a sve to odražava rastuće tenzije između SAD i Kine.
Premijer Fumio Kišida obećao je da će budžet za odbranu podići na dva odsto bruto domaćeg proizvoda Japana do fiskalne 2027. godine, nakon mnogo godina u kojima je cifra, izračunata malo drugačije, iznosila oko jedan odsto.
Na tragu pokojnog bivšeg premijera Šinza Abea, Kišida se udaljio od tradicionalnog stava Tokija koji se svodi samo na odbranu kako bi preuzeo aktivniju ulogu u regionalnoj bezbednosti u podršci glavnom savezniku zemlje, SAD.
Japan je ukinou svoju samonametnutu zabranu posedovanja ofanzivnog oružja prelaskom na nabavku raketa većeg dometa koje dopiru do neprijateljske teritorije. To uključuje 400 američkih krstarećih raketa Tomahavk koje bi trebalo da budu raspoređene nešto posle aprila 2026. U ponedeljak su SAD odobrile potencijalnu prodaju Japanu do 50 raketa vazduh-zemlja proširenog dometa po procenjenoj ceni od 104 miliona dolara.
Japan razvija nekoliko tipova raketa za odbojnost, što znači da se mogu lansirati izvan uobičajenog dometa napadačkih snaga kao što su neprijateljski brodovi.
Plan odbrane takođe poziva da se potroši ekvivalent od 2,6 milijardi dolara za izgradnju dva novog tipa broda, dužine 623 stope, opremljenih antiraketnim sistemima Aegis. Japan je prvobitno planirao da instalira kopnene sisteme Aegis, ali je odustao od plana 2020. godine zbog lokalnog protivljenja.
Tajvan se takođe utrkuje da pojača svoju vojnu spremnost, a prvi čovek vlade ostrva je u avgustu naredio još jedan značajan skok vojne potrošnje.
Japan je bio uznemiren čestim severnokorejskim raketnim testovima, uključujući lansiranje dve balističke rakete kasno u sredu.
Tokio je nazvao Kinu svojim najvećim strateškim izazovom, ističući probleme kao što su kineska testiranja hipersoničnog kliznog oružja koje leti na izbegavajućim stazama i koje je teško oboriti.
Japan radi sa SAD na novom tipu presretača koji ima za cilj hipersonično klizno oružje za koje se predviđa da će biti spreman do 2030-ih. Predsednik Bajden i premijer Kišida najavili su saradnju 18. avgusta kada su se sastali u predsedničkom domu u Kemp Dejvidu.
Kabinet će odlučiti o konačnom budžetu za odbranu za fiskalnu godinu koja počinje aprila 2024. do kraja ove godine, a parlament obično dobija odobrenje u martu.
Uz svu opremu, jedna od najznačajnijih promena u Japanu je njegov fokus na logistiku. Od svog osnivanja 1954. godine, japanska posleratna vojska, nazvana Snage za samoodbranu, imala je tendenciju da umanjuje održavanje i dopunjavanje municije jer se nije suočila sa stvarnom pretnjom rata.
Vojska je tražila ekvivalent od 16 milijardi dolara, što je 15,5% više u odnosu na prošlu godinu, za održavanje i održavanje opreme, i povećava svoj budžet za municiju.
Prošle godine je japansko ministarstvo odbrane saopštilo da ima samo oko 60 odsto zaliha raketa koje se smatraju dovoljnim za presretanje neprijateljskih balističkih projektila. Takođe je rečeno da je u godini koja se završila martom 2022. godine, njeno vazduhoplovstvo imalo preko 3.400 slučajeva kanibalizacije delova, uklanjanja radne komponente iz jednog aviona da bi ga instalirali na drugi.
Takaši Fukujama, general-potpukovnik u penziji u japanskim kopnenim snagama samoodbrane koji je napisao knjigu o logistici, rekao je da je zanemarivanje zaliha i održavanja dovelo do neuspeha carske japanske vojske u Drugom svetskom ratu.
On se prisetio bitke kod Impala 1944. u istočnoj Indiji, kada je Japan poslao svoje trupe na planinski teren sa hranom i municijom koja je trajala samo tri nedelje. Borba je trajala četiri meseca. Od oko 100.000 japanskih vojnika koji su se borili u bitci, veruje se da je oko 30.000 poginulo, prema Japanskom centru za azijske istorijske zapise.
Sa novim finansiranjem, rekao je Fukujama, „Snage za samoodbranu, koje su nekada bile tigar od papira, napravile su korak napred ka vojsci koja može da se bori“.
Afera / A. Chatten
