Prvi ministar Škotske, Nikola Sterdžen, predložila je 19. oktobar 2023. kao datum za još referendum o nezavisnosti Škotske. U Londonu se protive referendumu jer se procenjuje da je veoma izvesno da će Škoti glasati za nezavisnost
Nikola Sterdžen je rekla da će pitanje biti isto kao i na poslednjem referendumu 2014: „Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?“.
Ona je poslala pismo britanskom premijeru Borisu Džonsonu da zatraži formalnu saglasnost za održavanje glasanja, što je samo procedura. Rekla je da će nastaviti sa svojim planom čak i ako to ne odobri vlada Ujedinjenog Kraljevstva.
Ali ona je naglasila da bi svaki referendum morao da bude „neosporno zakonit” i ustavan – s tim da se od Vrhovnog suda traži da odluči o tome da li škotska vlada ima ovlašćenje da održi glasanje bez odobrenja vlade Velike Britanije.
Vlada Velike Britanije je saopštila da će razmotriti predloge prvog ministra, ali je istakla da se njen stav da „sada nije vreme“ za još jedan referendum nije promenjen. Takođe je rečeno da je „jasno“ da je ustav rezervisan za Vestminster.
Džonson je rekao: „Proučićemo to veoma pažljivo i pravilno odgovoriti. Mislim da bi fokus zemlje trebalo da bude izgradnja jače ekonomije. To je ono što mi radimo. Svakako mislim da ćemo imati jaču ekonomiju i da smo jači zajedno“.
Sterdžen je rekla da je glavni advokat Škotske, Lord Advokat, predmet uputio najvišem sudu u Velikoj Britaniji, a sudski papiri su uručeni službenicima britanske vlade u utorak popodne. Zatim će predsednik Vrhovnog suda odlučiti da li postoje preliminarne stvari koje treba rešiti i kada će predmet biti saslušan.
Prva ministarka je rekla da se nada da će sud biti u stanju da „blagovremeno pruži jasnoću i pravnu sigurnost” umesto da poslanici škotskog parlamenta usvajaju zakon samo da bi se kasnije suočio sa pravnim izazovom protivnika.
Ako sud presudi da Holirud (škotski parlament) nema ovlašćenja da održi referendum, ona je rekla da će sledeći opšti izbori postati „de fakto referendum” sa SNP-om i to po jednom jedinom pitanju – nezavisnosti Škotske.
Međutim, ako sud presudi u korist škotske vlade, Sterdžen je rekla da će brzo usvojiti predlog zakona o referendumu, koji je objavljen dok je ona govorila.
Ona je rekla da se zakonitost referenduma „mora utvrditi kao činjenica, a ne samo mišljenje”.
U suprotnom bi, rekla je ona, opozicione stranke dovele u sumnju legitimnost procesa, „kako bi mogle da izbegnu suštinsku debatu o nezavisnosti”.
Strah od novog referenduma
U političkim krugovima u Londonu postoji veliki strah od novog škotskog referenduma. Prošli put je „za dlaku“ izbegnuta nezavisnost Škotske (55,3%: 44,7%) ali se u međuvremenu mnogo promenilo. Odluka Britanije da istupi iz EU nakon referenduma 2016. razljutila je Škote koji su gotovo jednoglasno bili za to da se ostane u Uniji.
Upravo je izlazak iz EU jedan od glavnih argumenata u prilog da se ponovo organizuje referendum jer, kako tvrde zagovornici, ekonomske i političke okolnosti za Britaniju su se drastično promenile od Bregzita i to pre svega na štetu stanovnika Ostrva.
Strah je dodatno utemeljen činjenicom da britanski premijer Boris Džonson „visi“ na političkoj sceni – ne samo među glasačima nego, čak, i među članovima svoje partije i kabineta, koji, kako se sve otvorenije kaže, traže pogodnu priliku da ga se reše. Dakle, nema autoriteta u Duaning stritu koji bi mogao uspešno da se suprotstavi Nikoli Strdžen.
Kako su pisali britanski mediji, Dauning Strit je već angažoao lobističke agencije kako bi radili na tome da što više umanje širenje ideja u prilog nezavisnosti Škotske.
Šta ako umre kraljica?
Mnogi misle da će smrtonosan udarac Ujedinjenom Kraljevstvu biti onda kada umre Kraljica Elizabeta (koja je skoro napunila 96 godina). Nju je zdravrlje počelo da izdaje i u poslednje vreme je gotovo sve dužnosti prebacila na sina, princa Čarlsa i unuka, princa Viljema.
Nazvana „lepkom nacije“, kraljica Eliazabeta je jedina ličnost britanske države koja uživa povrenje u svim krajevima kraljevstva. Ovakav status nemaju ni Kraljevska porodica (koja bez Elizabete uopšte nije popularna) kao ni jedna vlada u Londonu, a posebno – reklo bi se – vlada Borisa Džonsona. Zato se sa pravom strahuje da, ukoliko se nešto desi britanskoj kraljici u ovim i onako trusnim političkim vremenima za Britaniju i svet – usled ekonomske krize i rata u Ukrajini – to bi mogao da bude ogroman šok od koga se Unija ne bi mogla oporaviti.
Afera / A. Chatten
